Turska motri na "bezbožnu koaliciju" 1Foto: EPA/ARMIN WEIGEL

Veoma jasno i disciplinovano povući ćemo trupe iz Sirije – ponovio je u sredu uveče predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp.

On je po po tradiciji vrhovnog komandanta američkih oružanih snaga na Božić tri sata boravio u vojnoj bazi al-Asad, zapadno od Bagdada. Tu se sastao sa oko 100 vojnika uglavnom angažovanih u borbama u Iraku i Siriji.

„SAD ne mogu nastaviti da budu svetski policajac… Ne želimo da pružamo priliku zemljama da koriste nas i našu moćnu vojsku. Za to ne plaćaju, ali će morati“, rekao je američki predsednik sa kojim je bila supruga Melanija.

Nedelju dana ranije je u Vašingtonu Tramp nadglasao savetnike, odlučio da povuče američke trupe iz Sirije i okonča tamošnji vazdušni rat. SAD su „porazile ISIS u Siriji… jedini razlog za naše prisustvo tamo“, poručio je predsednik. SAD već povlače ljude iz Sirije. Između 2.000 i 5.000 vojnika i najamnika treba tokom 60 do 100 dana da napuste Siriju. Tramp je kazao da će američke snage ostati u Iraku i, ukoliko zatreba, dejstvovati i u susednoj Siriji.

Bela Kuća je takođe objavila da će između 7.000 i 14.000 vojnika koje SAD imaju u Avganistanu biti povučeno narednih meseci. SAD su još 2001. zaratile u u Avganistanu protiv islamističkog političkog pokreta Talibani, ali ovi sada vladaju u više od polovine zemlje. U Avganistanu je takođe 8.000 NATO i savezničkih trupa koje će, verovatno, srazmerno biti povučene.

Trampova strateška odluka je izazvala značajne posledice. Sekretar za odbranu DŽejms Matis podneo je ostavku jer se ne slaže sa predsednikovom odlukom. Slično reaguje većina članova Kongresa, središnji mediji, i uticajniji analitičari. Povlačenjem trupa iz Sirije i Avganistana, Tramp je ispunio jedno od svojih predizbornih obećanja iz 2016. Tramp nikada nije želeo nastavak tih projekata. Predsednik SAD želi i da bude ponovo izabran.

Misija zapovednika Pentagona od pozne 2015. u Siriji je došla do tačke u kojoj u svakom trenutku preti opasnost izbijanja direktnih sukoba snaga SAD protiv sirijske vojske pod komandom predsednika Bašara el Asada, jedinica narodne mobilizacije (PMU) i islamskog pokreta Hezbolah koje uživaju podršku Irana, ili ruskih, odnosno turskih formacija.

Rusija i Iran se neće odreći teško izvojevane pobede u sirijskom ratu u kome su osnažili vlast predsednika Asada. Predsednik Vladimir Putin je prošlog utorka u obraćanju ruskom Savetu za odbranu poručio: „Pružićemo Sirijcima svu podršku koja im je potrebna“.

No, naročito pretnja napada turske armije na antivladine kurdske jedinice grupe na severoistoku Sirije čini poziciju na terenu neodrživom za vojsku SAD. Opcije za Pentagon su, intervencija u korist kurdskih Sirijskih demokratskih snaga i besmislen sukob sa turskom vojskom, ili pasivno posmatranje kompletnog uništenja zone koju kontroliše zajedno sa SDF, jedna trećina Sirije sa glavnim nalazištima nafte.

Rasprostranjeno je uverenje da je za Tursku nemoguć kompromis sa dosadašnjom američko-kurdskom koalicijom u Siriji. Nastavak koalicije SAD sa SDF predstavlja crvenu liniju za Tursku i odnosi između Ankare i Vašingtona ne mogu biti normalni dokle god ova „bezbožna koalicija“, kako je Turci vide, traje. Ankara će sumnjičiti namere SAD prema Turskoj dok god Pentagon preti Kurdima kao strateškim saveznicima, bez obzira na taktične razloge koje nude komandanti Pentagona.

Srce problema je što regionalna strategija SAD nikad ne može biti optimalna bez Turske, zemlje sa preko 80 miliona stanovnika i izuzetno važnim geostrateškim položajem između Evrope i Azije. Turska treba da odigra suštinsku ulogu na Bliskom Istoku i Istočnom Mediteranu. Crnom Moru i Balkanu.

Iznad svega, Turska je druga NATO sila i alijansa gubi stabilnost na južnom obodu ukoliko Ankara nema za to aktivni interes, što je bio slučaj u poslednje vreme. Predsednik Erdogan je proteklih godina uspostavio čvrste veze sa Rusijom, Iranom i Kinom.

U velikoj geostrateškoj igri koja je u toku na Bliskom istoku, severoistok Sirije je samo „sporedna scena“. Veća, na kojoj je Turska, NATO saveznik SAD tokom 70 godina, mnogo je važnija. Kurdi u Siriji, nemaju gde da idu i po svemu sudeći, suoče se sa surovom realnošću. NJihov san o autonomnoj državici Rođava će samo to i ostati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari