Turska nastavlja borbu protiv Gulenove organizacije

* Da li vam se čini da je danas, dve godine nakon neuspelog pokušaja državnog udara, Turska bezbednija zemlja?

– U noći 15. jula 2016. godine, Turska je prebrodila veliku opasnost zahvaljujući volji naroda. Te noći je turski narod sprečio da naša demokratski izabrana Vlada bude srušena od strane terorističke organizacije Fetulaha Gulena (FETO). Zato sprečavanje pokušaja državnog udara 15. jula istovremeno predstavlja važnu stranicu u istoriji turske demokratije. Na toj stranici su ispisana i imena 251 šehida koji su nažalost izgubili život u borbi protiv ovog pokušaja državnog udara. Naša država se već dugo bori protiv raznih terorističkih grupa i mnogo je šehida već palo dosad, međutim teroristički napad koji se dogodilo u noći 15. jula je najveći u istoriji Turske.

LJudi koji su doživeli noć 15. jula u Turskoj, pogotovo u Ankari i Istanbulu, dobro znaju kako smo preskočili opasan prag za Tursku bez oštećenja strukture naše države i Republike. Pošto je narod osujetio pokušaj državnog udara i pošto su preduzete potrebne i vitalne mere za očuvanje javnog reda i zaštitu prava nevinih ljudi, naravno da je Turska danas bezbednija zemlja. Poštujući princip vladavine prava, rane su brzo previjene i državne institucije u velikoj meri očišćene od onih koji su, umesto našoj zemlji, podređeni kolovođi koji se nalazi u SAD. S druge strane, naši građani nastavljaju svoj svakodnevni privatni i poslovni život.

* Da li mislite da je stav Turske po pitanju organizacije FETO dovoljno prihvaćen u međunarodnoj zajednici? Čini se da Sjedinjene Države neće izručiti Fetulaha Gulena Turskoj.

– Mi i dalje objašnjavamo našim stranim kolegama da FETO predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik ne samo u našoj zemlji, već u svim zemljama u kojima se nalazi. Kao rezultat našeg velikog truda i objavljivanja konkretnih podataka stvorena je značajna svest u stranoj javnosti o pravoj prirodi i tajnim ciljevima FETO. Da bi se proces kroz koji prolazi Turska mogao dobro razumeti, jako je bitno upoznati se sa razvojem strukture FETO u zemlji i inostranstvu, njegovim finansijskim izvorima i metodama tajne komunikacije koje koristi. Strane kolege su počele da uviđaju pravo lice ove organizacije koja se, gazeći osnovne vrednosti i vršeći krivična dela poput korupcije i falsifikovanja, infiltrirala u sve naše institucije.

Jedan broj država postao je svestan da FETO, u cilju jačanja svoje ekonomske i političke moći, sprovodi slične aktivnosti i u inostranstvu pod maskom „humanitarnih i obrazovnih aktivnosti“ pa su pokrenule u svojim zemljama sudske procese protiv struktura FETO, a pojedine su i deportovale članove FETO-a. U kontaktima sa SAD-om na svim nivoima, na dnevni red stavljamo naš zahtev za izručenje prvenstveno kolovođe FETO-a Fetulaha Gulena ali i drugih članova koji se nalaze u SAD-u. Kao naš saveznik, očekujemo od SAD da sa nama sarađuje i da izruči kolovođu FETO-a našoj zemlji kako bi bio izveden pred lice pravde.

* Turska je često predmet kritika zbog navodno neselektivnih hapšenja i otpuštanja s posla koja se nastavljaju u vezi sa neuspelim pokušajem puča. Koji je vaš odgovor na ove kritike?

– Zločini koje je FETO počinio u noći 15. jula su samo vrh ledenog brega. Da bi se moglo boriti protiv jedne terorističke organizacije koja predstavlja ozbiljan rizik za bezbednost države, mora da se otkrije tajna struktura organizacije i njeni skriveni članovi. U tom cilju, radi preduzimanja brzih i efikasnih mera, u Turskoj je proglašeno vanredno stanje i, u skladu sa Ustavom, ministarskom savetu su data ovlašćenja da može donositi pravosnažne odluke. Moram da napomenem da je u tom procesu Turska svesna svojih međunarodnih obaveza i poštujući princip vladavine prava, primenjuje mere samo protiv FETO-a i njegovih članova.

Želim da podvučem da ove mere ne utiču na svakodnevni život naših građana i da imamo redovnu saradnju sa Evropskim savetom po pitanju usklađenosti mera preduzetih tokom vanrednog stanja sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Takođe smo, kao mehanizam koji može da preispita i donosi odluke vezane za proces, osnovali „Komisiju za procenu postupaka u toku vanrednog stanja“ koja je priznata od strane Evropskog suda za ljudska prava kao instrument domaćeg pravosuđa. Ova komisija ispituje zahteve u vezi sa postupcima sprovedenim na osnovu izvršnih presuda i do danas je razmotrila gotovo 400 hiljada zahteva i donela 21,5 hiljada rešenja. Postoji mogućnost podnošenja zahteva za poništenje odluka i ove komisije Upravnom sudu. Postoji takođe mogućnost podnošenja pojedinačnih zahteva Ustavnom sudu. Na taj način su već revidirani mnogi postupci vezani za otpuštanja ljudi iz državne službe, zatvaranja udruženja i medija i preduzete su sve mere kako ne bi ispaštali nevini građani.

* Izgleda da još neko vreme članstvo u EU neće biti prioritet Turske. Zemlje Zapadnog Balkana opredeljene su za članstvo u Evropskoj uniji. Kako vi gledate na taj proces, posebno imajući u vidu zabrinutost EU zbog uticaja Turske u regionu?

– Što se tiče EU, mi imamo različite poglede po raznim pitanjima. Međutim Turska kao deo Evrope nije promenila svoj cilj da postane punopravna članica EU. Činjenica je da, dok je Turska odana pregovorima u pravcu punopravnog članstva, EU pravi korake koji politizuju pristupni proces, što ima negativan efekat na stav turske javnosti prema EU. Sa druge strane mora se naglasiti da i pored razlika, Turska ima mehanizme saradnje sa EU u mnogim oblastima – od energetike do borbe protiv terorizma. Želim ipak da napomenem da Turska na te mehanizme, kao i na druge modele specijalnog partnerstva sa EU, ne gleda kao na alternativu procesu pristupanja.

Smatram da zabrinutost koja se pominje u poslednje vreme u vezi sa „delovanjem Turske na Balkanu“ odražava pristup iz ugla konkurencije koji ocenjuje stanje na Balkanu na osnovu geopolitičkih aktera. Stanje stvari nije takvo. Turska podržava proces EU integracija balkanskih zemalja i veruje da bi to dalo pozitivne rezultate i po pitanju članstva Turske u EU. Ne bi bilo pogrešno ako kažemo da se cilj EU da postane globalna snaga ne može ostvariti bez Turske koja je istovremeno i balkanska zemlja. Stoga smatram da nije u redu da se Turska na Balkanu prikazuje kao konkurencija EU i da od tog pristupa ni Balkan, ni zemlje EU, ni Turska nemaju koristi.