Turska otkazala sastanak švedskog ministra nakon antiturskih protesta

Turski ministar odbrane Hulusi Akar rekao je da se zakazana poseta njegovog švedskog kolege Pola Jonsona za 27. januar neće održati. On je kazao da sastanak više nema „nikakav značaj ili poentu“ jer je Švedska nastavila da dozvoljava „odvratne“ demonstracije protiv Turske, prenosi prenosi portal Outluk India.

Jonson je na Tviteru naveo da se susreo sa Akarom na sastanku ministara odbrane u Ramštajnu u Nemačkoj u petak, gde su se „složili da odlože” sastanak u Ankari.

Švedska se priprema za nekoliko demonstracija ovog vikenda. Aktivista krajnje desnice iz Danske dobio je dozvolu policije da organizuje protest ispred turske ambasade u Stokholmu, gde namerava da spali Kuran, svetu knjigu islama.

U međuvremenu, i proturske i prokurdske grupe planiraju demonstracije u švedskoj prestonici.

U Švedskoj je sloboda izražavanja zagarantovana ustavom i daje ljudima široka prava da javno izraze svoje stavove, iako podsticanje na nasilje ili govor mržnje nije dozvoljeno.

Demonstranti moraju da podnesu zahtev policiji za dozvolu za javni skup. Policija može da odbije takve dozvole samo po izuzetnim osnovama, kao što su rizici po javnu bezbednost.

Turski zvaničnici su u subotu na Tviteru osudili planove antiislamskog aktiviste Rasmusa Paludana da spali Kuran. Ibrahim Kalin, portparol turskog predsednika, nazvao je to zločinom mržnje protiv čovečnosti. Portparol vladajuće stranke Omer Čelik optužio je švedske vlasti da štite zločine iz mržnje.

Ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je novinarima da se napad na Kuran ne može smatrati slobodom izražavanja i rekao da se nada da će švedske vlasti ukinuti dozvolu za protest.

To je najnovija reakcija Turske, članice NATO-a, koja je odugovlačila da odobri zahtev Švedske za pridruživanje vojnom savezu sve dok se švedska vlada ne obračuna sa grupama koje Ankara smatra bezbednosnim pretnjama.

Turska je u petak pozvala švedskog ambasadora da osudi planirane proteste, rekavši da bi protesti prokurdskih grupa povezanih sa Radničkom partijom Kurdistana, ili PKK, predstavljali kršenje zajedničkog memoranduma potpisanog između Turske, Švedske i Finske koji je sprečio turski veto za prijem nordijskih zemalja u NATO u junu.

Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju PKK terorističkom grupom, a u memorandumu su Švedska i Finska navele da takođe „potvrđuju“ tu oznaku.

Ranije u januaru, lik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana okačen je za lampu tokom protesta Kurda. Turska je osudila odluku švedskog tužioca da ne vodi istragu, a švedski premijer Ulf Kristersson nazvao je protest činom „sabotaže“ protiv nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u.

Turska je ranije ove nedelje pozvala švedskog ambasadora i otkazala posetu predsednika švedskog parlamenta kao reakcija na incident.

Sve članice NATO-a treba da ratifikuju u svojim parlamentima zahteve Švedske i Finske za pridruživanje, koji su podneti nakon što je ruski rat protiv Ukrajine podstakao nordijske zemlje da odustanu od svoje dugogodišnje politike vojnog nesvrstavanja.