Turska pristala da podrži prijem Švedske i Finske u NATO

NATO je saopštio da je trilateralni sporazum postignut na sastanku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Finske Saulija Ninista i švedske premijerke Magdalene Anderson u glavnom gradu Španije.

„Zadovoljstvo mi je što mogu da objavim da sada imamo sporazum koji Finskoj i Švedskoj krči put da se pridruže NATO“, rekao je u utorak uveče generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. „Turska, Finska i Švedska su potpisale memorandum koji se tiče zabrinutosti Turske, uključujući one koje se tiču izvoza oružja i borbe protiv terorizma.“

Andersonova je pozdravila sporazum kao „veoma dobar“, odbacujući tvrdnje da je previše bila popustljiva prema Erdoganu da bi ga ubedila da skine svoj veto.

„Preduzimanje sledećeg koraka ka punopravnom članstvu u NATO je naravno važno za Švedsku i Finsku. Ali to je takođe važan korak za NATO jer će naše zemlje pružati bezbednost u okvirima NATO“, rekla je za AFP, preneo je Gardijan.

Anderson je dodala da je turskom lideru pokazala izmene u švedskom zakonu o terorizmu koji treba sledećeg meseca da stupi na snagu.

„Naravno, mi ćemo nastaviti svoju borbu protiv terorizma, a kao članica NATO ćemo to činiti i uz bližu saradnju s Turskom“, dodala je švedska premijerka.

Švedska i Finska nisu težile NATO članstvu delimično zbog mešovitog javnog mnjenja i opreza u vezi sa bezbednošću u odnosu s Rusijom. To se, međutim, znatno promenilo nakon što je Rusija izvršila ničim isprovociran napad na Ukrajinu u februaru, što je obe zemlje podstaklo da podnesu zahtev za prijem.

To ukazuje da će lideri Švedske i Finske moći da prisustvuju današnjem i sutrašnjem samitu NATO kao zvanice, što znači da su njihove zemlje na sigurnom putu ka punopravnom članstvu koje samo treba da ratifikuju države članice.

Turska je saopštila da će blokirati zahteve Švedske i Finske za prijem u NATO ako Ankara ne dobije zadovoljavajuće garancije da su nordijske zemlje spremne da se pozabave, kako smatra, problemom pružanja podrške kurdskim grupama koje je ona označila kao terorističke organizacije, naročito Radničkoj partiji Kurdistana (PKK).

Pošto NATO funkcioniše po principu konsenzusa, jedna od 30 zemalja članica može da blokira nečiji zahtev za prijem, čime je Ankara postala uticajna kada su dve zemlje ranije ove godine izrazile želju da se pridruže Alijansi.

Turska je saopštila da je zadovoljna ishodom.

„Turska je postigla značajan napredak u borbi protiv terorističkih organizacija“, navodi se u saopštenju koje je objavio Erdoganov kabinet. „Turska je dobila šta je htela.“

U tekstu memoranduma koji su potpisala sva tri lidera se navodi da će Finska i Švedska „pružiti punu podršku“ Turskoj u domenu nacionalne bezbednosti.

Nordijske zemlje su saopštile da su potvrdile da je PKK zabranjena organizacija, a u okviru ključnog ustupka da „neće pružiti podršku“ Kurdskoj partiji demokratskog jedinstva u Siriji (PYD) i grupama Jedinica narodne zaštite (YPG) koje su bile aktivne u borbi protiv Islamske države u Siriji.

Finska i Švedska su potvrdile u sporazumu da nema nacionalnog embarga na oružje u vezi s prodajom Turskoj i sve tri zemlje su saopštile da će sarađivati na zahtevima za izručenja.

U Švedskoj ima 100.000 kurdskih izbeglica, a Turska je tražila izručenje pojedinaca za koje tvrdi da su povezani sa PKK ili sirijskim YPG.

Stoltenberg je rekao da su Finska i Švedska pristale na „dodatne izmene svojih nacionalnih zakona“ da bi Turskoj pružile garancije u vezi s borbom protiv terorizma koje su tražile, kao i da će se „strožije odnositi prema aktivnostima PKK“ i „postignuti sporazum s Turskom o izručenjima“.

Predsednik SAD Džozef Bajden je čestitao zemljama na sporazumu, koji je ocenio kao „suštinski korak ka pozivu NATO Finskoj i Švedskoj koji će osnažiti naš savez i unaprediti našu kolektivnu bezbednost“.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.