Turska zabranila dugogodišnji protest majki

Svake subote već 23 godine desetine ljudi se okuplja na bdijenju na središnjem istanbulskom trgu, sede u tišini držeći fotografije svojih bližnjih koji su nestali u policijskim pritvorima.

Skupina je trebalo da održati svoje 700. okupljanje prošle subote, ali policija im je rekla da je njihovo okupljanje zabranjeno, pre nego što je na njih ispalila suzavac i plastičnu sačmu kako bi ih rasterala.

Pritvorili su desetine ljudi, uključujući i 82-godišnju ženu koja je među prvima protestovala 1995. tražeći svoga sina.

Njihov sedeći protest pod imenom Majke subotom jedan je od samo nekoliko preostalih javnih protesta pored istanbulskog trga Taksima, nekad prostora javnih okupljanja koji je sada zabranjen za okupljanja oporbenih skupina.

Kritičari kažu da je policijski upad i prekidanje protesta još jedan znak da Turska, članica NATO-a, tone u autoritarnu vlast pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, dodajući da je stanje ljudskih prava i medijskih sloboda sve gore.

Ocenjujući da se protestom samo prikriva potpora terorizmu, ministar unutrašnjih poslova Suleyman Soylu rekao je da su Majke subotom povezane s nezakonitom Radničkom strankom Kurdistana (PKK) te da protest neće više biti dopušten.

„To je jedan od najstarijih pokreta građanske neposlušnosti“, rekao je Ahmed Sik, bivši novinar i advokat prokurdske Narodne demokratske stranke (HDP), koji je bio na subotnjem protestu.

„Postojalo je doba kad je policija podržavala te ljude u njihovu bdenju. Kriminalizovati takav protest pokušaj je zastrašivanja ostatka javnosti“, ocenio je, kako prenosi Hina.

Na konferenciji za novinare u Istanbulu, skupina je opovrgnula povezanost s bilo kojom militantnom skupinom i naglasila da se Erdogan, u doba dok je bio premijer 2011, s njima sastao i obećao potporu.

Takođe su najavili da će svoj protest nastaviti.

„Niko nas ne iskorištava. Nitko nas nije nagovorio da dođemo ovde“, kazala je Hanifa Yildiz, čiji je sin Murat nestao nakon što ga je policija uhapsila 1995. godine.

„Sina sam predala državi i od tad ga nisam dobila nazad“, rekla je.

Tiho bdenje majki počelo je kao protest protiv, kako su kazali, nestanka najbližih u policijskim pritvorima i izvansudskim ubistvima devedesetih godina.

U to doba, kad je sukob s Kurdistanskom radničkom strankom (PKK) bio na vrhuncu, nestanci i ubistva bili su uobičajeni na većinski kurdskom jugoistoku Turske.

Državne istrage neke su slučajeve rasvetlile. U parlamentarnom izveštaju 2011. navodi se da je Cemil Kirbayir, koji je nestao za vreme državnog udara 1980. umro od posledica mučenja.

„Od 1995. traje naš pravedni i tihi otpor“, rekao je Cemilov brat Mikail.

„Nećete nas ukloniti s trga“, zaključio je.

Autr teksta je Al Jazeera Balkans