Turske novine: Amerika izvlači najveću korist iz ruskog rata protiv Ukrajine

U izveštaju turskog lista Jeni safak književnik i politikolog Sulejman Sejfi Ogun govorio je o Sjedinjenim Američkim Državama, njihovom međunarodnom položaju i stavu o rusko-ukrajinskom ratu, smatrajući da ta država izvlači najveću korist u ovom ratu, prenosi Al Jazeera Balkans.

Ogun objašnjava da posmatrajući SAD i Britaniju kao dve produktivne sile koje su dovele Zapad do konstantnog propadanja i zbog kojih je izgubio svoje prednosti i istorijsko nasleđe u odnosu na Aziju, i to u fazi kada više nije mogao da ide napred, možemo razumeti zašto su uvukle celi svet u ratnu atmosferu. Međutim, čini se da Zapad još uvek ima neka područja u kojima je do sada uspeo da zadrži svoju nadmoć.

Pojašnjava da američki dolar uprkos svojim padovima, i dalje drži svoj status rezervne valute na svetskom nivou, a američka vojska je još uvek najmoćnija na svetu jer je veća od snage većine njenih konkurenata zajedno. Pojašnjava da se može zaključiti da Zapad nema konkurenciju u oblikovanju svetskog javnog mnijenja.

Svima je sada poznato da su Sjedinjene Države svoju svetsku veličinu postigle kao najveća potrošačka sila, ističe Ogun. One su te koje su postavile standarde za ideal blagostanja koje završava potrošnjom. Zahvaljujući svom položaju, pretvorile su se u obrazac života kojem se drugi narodi dive i na čemu zavide. To je uključivalo i Evropu, koju su iskoristile u suprotstavljanju sovjetskoj pretnji. Dakle, SAD su decenijama efikasno izvlačile ljudske resurse, ali i globalni višak i vrednosti izvan svojih granica.

Proizvodna snaga

U razdoblju između 1950. i 1970. postojala je ogromna proizvodna snaga koja je podržavala SAD da budu država blagostanja i konzumerizma, ali je uočen značajan pad kapitala i produktivnosti rada. Američki dolar je bio povezan sa zlatom iako je došlo do njegovog pada u to vreme. Zbog plaćanja u zlatu zalihe su bile na izmaku. Kada su SAD shvatile da ne mogu da se nose s tim stvarima i da više neće moći ponovo da ustanu, odustale su od zlatnog standarda početkom 1970-ih.

Dalje je rekao da je Amerika sedamdesetih godina krenula u sprovođenje odluke koja je u to vreme bila poznata kao “Niksonov šok”, na osnovu koje počinje da neograničeno štampa dolar. Svoju trgovinu energijom povezala je s dolarom i napravila velika ulaganja na Bliskom istoku. Na taj način je uspela da oživi svoje posrnule kompanije na berzi i zadrži svoje globalne privilegije, učinivši da svet podlegne velikim dugovima.

Ali sada taj isti proces radi protiv sebe. Američka ekonomija se ne može oživeti bez štampanja dolara, a na pomolu je teška inflacija, smatra autor. Dodaje da su se nakon devedesetih dogodile dve stvari koje nisu uzete u obzir. Kao prvo, SAD su očekivale pobedu, a Sovjetski Savez se raspao, pa počinje da ga pljačka, misleći da će se ta pljačka nastaviti u nedogled. Međutim, s početkom prve decenije 21. veka ruski predsednik Vladimir Putin je stavio ruske umove i institucije u stanje pripravnosti. Time je Amerika izgubila istočnu Evropu, ali je uspela da povratiti svoj prethodni uticaj u Aziji.

S druge strane, autor kaže da je još važnije to da je Putin započeo proces koji bi smanjio kontrolu SAD nad Evropom, a Stari kontinent učinio zaavisnijim od Rusije u oblasti energetike.

Ekonomski uspon

Autor ističe da je druga stvar na koju SAD nisu računale ekonomski uspon koji su postigle Indija i Kina. Od industrije s velikim brojem radnika, pa sve do kapitala i na kraju do tehnološki intenzivnih sektora, dve sile su iscrpljivale i slabile Zapad. Ali jedini problem je bilo carstvo dolara. Nakon krize 2008. godine, tržišta kriptovaluta i postepena pojava prakse plaćanja zlatom doveli su ovo carstvo u probleme.

Smatra da će aktualni ruski rat okončati dominaciju dolara, a da će embargo koji Amerika sada primenjuje na ruske devizne rezerve samo ubrzati taj proces. Zapad svojim iracionalnim odlukama gura Rusiju više prema Aziji i povezuje je s Kinom i Indijom.

U tom slučaju, može se reći da je nastavak rata dao vitalnost militarističkoj ekonomiji SAD, a da im je rast cena energenata osigurao nove resurse. Zbog toga ne žele da se rat u Ukrajini završi, ali ne znamo u kojoj meri je ova situacija održiva i šta bi to moglo da znači na srednje staze.

Prema rečima autora, stav Evropljana će biti vrlo odlučujući. Ako prevladaju njihovi stvarni interesi, doći će do koraka koji bi mogli iscrpeti SAD i Britaniju. To znači da će se Evropa udaljiti od Atlantika i ponovo pridružiti Evroaziji. U suprotnom, Evropa će brzo evoluirati u fašizam, a onda ćemo reći ”Dobrodošli u Treći svetski rat”. Podela će krenuti s Balkana, a obuhvatiće istočnu Evropu i produbiti se prema unutrašnjosti kontinenta. Koliko se Stari kontinent može nositi sa svim tim vrlo je diskutabilno.

”Vidimo da postoji još jedna ključna tačka, a to je Indija”, nastavlja autor. Smatra da je svrgavanje Imrana Kana u Pakistanu kroz parlamentarni proces prva faza onoga što će se dogoditi, pa je od sada potrebno pomno pratiti što će se događati u Indiji.

Politikolog zaključuje da angloamerički savez ne miruje, a da neokonzervativci rade punom parom. Kao da Ukrajina nije dovoljna, pa otvaraju još jednu kartu u Gruziji, a svoju snagu pokazuju i na Tajvanu. Izrazio je strah da su im oči zaslepljene, te strahuje da će ako se napravi prelaz iz unipolarnog sveta u multipolarni svet, cena biti ogromna.

Izvor: Agencije