Turski parlament trebao bi u utorak poslepodne nastaviti raspravu o ratifikaciji zahteva Švedske za članstvo u NATO-u, trnovitom pitanju koje se dodatno zakomplikovalo nakon što ga je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan povezao sa zahtevom Ankare da joj Vašington proda borbene avione F-16.
Švedska i Finska odbacile su decenije vojne nesvrstanosti i nastojale pridružiti se odbrambenoj organizaciji predvođenoj SAD-om nakon što je Rusija napala Ukrajinu prošle godine.
Njihove zahteve za članstvo brzo su odobrile sve članice NATO-a osim Turske i Mađarske. No u slučaju Finske su popustili pa je u aprilu postala 31. članica NATO-a.
Turska i Mađarska su jedine članice NATO-a koje još moraju ratifikovati kandidaturu Švedske 19 meseci nakon što je podnela zahtev za članstvo.
Odbor za spoljne poslove turskog parlamenta u novembru nije uspeo postići dogovor o tekstu za glasanje u parlamentu pa će se ponovno sastati u utorak poslepodne.
Erdogan je povukao svoje primedbe na članstvo Švedske u NATO-u u julu nakon što se Stokholm obračunao s kurdskim grupama koje Ankara smatra teroristima.
“Vidimo promenu u politici u Švedskoj. Vidimo da su neke odluke donesene na sudovima, iako njih malo”, rekao je Fuat Oktaj, zastupnik iz Erdoganove vladajuće stranke AKP i šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove, u televizijskom intervjuu u ponedeljak.
“Imali smo neke zahteve za preduzimanje daljih koraka”, dodao je.
Nakon što odbor prihvati tekst, održaće se glasanje u parlamentu gde Erdoganov vladajući savez ima većinu.
NATO saveznici povećali su pritisak na Tursku, a Francuska je navela da je verodostojnost saveza “u pitanju”.
Puno problema
Erdogan je u decembru sugerisao da će parlament delovati po pitanju Švedske samo ako američki Kongres odobri traženu tursku kupovinu desetina borbenih aviona F-16 i rezervnih delova te ako drugi NATO saveznici, uključujući Kanadu, ukinu embargo na oružje Ankari.
“Pozitivan razvoj događaja iz Sjedinjenih Država glede F-16 i Kanade koja ispunjava svoja obećanja ubrzaće pozitivan stav našeg parlamenta (o kandidaturi Švedske za članstvo)”, rekao je Erdogan.
“Sve to je povezano”, dodao je.
“Članstvo Švedske u NATO-u i prodaja F-16 Turskoj odvijaće se u određenoj meri koordinirano (…) zato što, nažalost, nijedna zemlja ne veruje drugoj”, rekao je za AFP Ozgur Unluhisarkikli, šef kabineta u Ankari američkog tink tanka German Maršal Fond.
Zastarele turske vazdušne snage pretrpele su probleme nakon što je Ankara izbačena iz zajedničkog borbenog programa F-35 pod vođstvom SAD-a 2019. godine.
To je bila odmazda zbog Erdoganove odluke da nabavi napredni ruski sistem protivraketne odbrane koji NATO smatra operativnom bezbednosnom pretnjom.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena više puta je obećavala da će nastaviti s prodajom F-16 u vrednosti 20 milijardi dolara, ali su zastupnici to blokirali jer su zabrinuti zbog navodnih kršenja ljudskih prava u Turskoj i njenih ranijih napetosti s Grčkom.
“Nema snažnog konsenzusa u parlamentu o članstvu Švedske u NATO-u, a ni u američkom Kongresu o prodaji F-16 Turskoj”, rekao je Unluhisarkikli.
Erdoganova protivizraelska retorika nakon početka rata s Hamasom izazvala je zabrinutost u Vašingtonu.
“Iako ta pitanja nisu povezana, turske izjave koje podržavaju Hamas dodatno su zakomplikovale proces (nabave) F-16”, rekao je Unluhisarkikli.
“Ali ako Bajden i Erdogan pokažu potrebnu volju, možemo očekivati da će se proces uskoro zaključiti”, dodao je, prenosi N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.