Tursku intervenciju shvataju kao pretnju

Grčki i izraelski premijer Kirijakos Micotakis i Benjamin Netanjahu, kao i kiparski predsednik Nikos Anastasijadis su juče upozorili da razmeštanje trupa u Libiji predstavlja „opasnu pretnju po regionalnu stabilnost“.

Trojica lidera su u zajedničkom saopštenju naveli da turski zakon koji omogućava raspoređivanje neborbenih trupa, a čiji je zadatak pružanje saveta i obuke Vladinim snagama u borbama protiv pobunjenika kojima upravlja general Kalifa Haftar, predstavlja brutalno kršenje embarga UN na isporuku oružja Libiji.

Inicijativu Turske je osudio i Egipat, koji inače podržava generala Haftara. Kairo je upozorio da će to „negativno uticati na stabilnost Sredozemlja“.

Turski poslanici su izglasali zakon u četvrtak s 325 glasova dok je 184 bilo protiv. Turska je saveznik libijske vlade koja uživa podršku Ujedinjenih nacija, čije je sedište u glavnom gradu Tripoliju. Snage libijske vlade se bore protiv pobunjeničkih snaga koje su stacionirane na istoku zemlje.

U telefonskom razgovoru s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom predsednik SAD Donald Tramp je upozorio na „strano mešanje“ u Libiji, saopštila je Bela kuća. U saopštenju iz Ankare se navodi da su Erdogan i Tramp u telefonskom razgovoru pre nego što je zakon usvojen „naglasili značaj diplomatije u rešavanju regionalnih pitanja“.

Očekuje se da Erdogan sledeće nedelje razgovara i s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pišu agencije.

Erdogan je prošle nedelje rekao da će nastojati da dobije odobrenje u parlamentu da pruži vojnu pomoć na zahtev Vlade u Tripoliju. Turskom predsedniku čija vladajuća Stranka pravde i razvoja (AK) upravlja većinom u skupštini je pošlo za rukom da izdejstvuje usvajanje zakona bez podrške glavnih opozicionih stranaka koje su glasale protiv.

Stručnjaci, međutim, strahuju da bi zakonom moglo da se produbi učešće Turske u konfliktu i pojačaju napetosti sa zemljama koje podržavaju generala Haftara, odnosno sa Egiptom, Jordanom, Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Rusijom.

Potpredsednik Turske Fuat Oktej je rekao da će zakon biti na snazi godinu dana, ali nije dao detalje o opsegu potencijalnog vojnog razmeštanja.

„Spremni smo. Naše oružane snage i naše ministarstvo odbrane su spremni“, rekao je Oktej.

On je naglasio da je usvajanjem zakona poslat „politički signal“ snagama generala Haftara.

„Inicijativa je važna za zaštitu interesa naše zemlje i za mir i stabilnost regiona“, napisao je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu na Tviteru nakon glasanja u parlamentu.

Nasuprot tome, Egipat je saopštio da zakon predstavlja „bezobzirno kršenje međunarodnog legitimiteta“.

„Egipat upozorava na posledice vojne intervencije Turske u Libiji i naglašava da će takva intervencija negativno uticati na stabilnost Sredozemlja“, navodi se u saopštenju egipatskog ministarstva spoljnih poslova. Egipatski predsednik Abdul Fatah al Sisi je predsedavao sednicom Saveta nacionalne bezbednosti na kojoj se raspravljalo o „stranoj vojnoj intervenciji“ u Libiji.

Snage pod rukovodstvom generala Haftara pokušavaju da preuzmu kontrolu nad glavnim gradom koji je u rukama Vlade nacionalnog sporazuma (GNA), koju predvodi premijer Fajez al Seradž. Turska tvrdi da bi sukob u Libiji mogao da ugrozi njene interese i stabilnost u regionu.

Libija je pogođena nasiljem i podelama od 2011. kada je smenjen i ubijen njen dugogodišnji vladar Muamer Gadafi. U zemlji od tada besni građanski rat.

Najnovija epizoda u sukobima počela je u aprilu prošle godine kada je general Haftar izveo napad na Tripoli, nastojeći da sruši međunarodno priznatu vladu. General Haftar je aktivan u libijskoj politici više od četiri decenije. Bio je jedan od Gadafijevih bliskih saveznika sve do spora osamdesetih godina prošlog veka kada je bio prinuđen da živi u izgnanstvu u SAD.

Sukobi su nastavljeni i osam meseci kasnije, pri čemu GNA zauzdava pobunjeničke snage u južnim predgrađima Tripolija, a eskalirali su u proteklih nekoliko nedelja, pošto je general Haftar najavio „završnu“ i odlučujući bitku za Tripoli.