Tvrdi Bregzit i meki populizam Tereze Mej

Ali od svih političkih događaja koji će obeležiti prvi kvartal, a reč je, pre svega, o predsedničkim izborima u Nemačkoj zakazanim za 12. februar i parlamentarnim izborima u Holandiji (15. marta), najveći rizik predstavlja najava da će Velika Britanija, do kraja marta, aktivirati član 50. što ne čudi imajući u vidu ekonomski značaj Velike Britanije i evrozone, čiji udeo u globalnom bruto domaćem proizvodu, izražen u američkim dolarima, iznosi 3,9 odsto. Do sada je najvidljivija posledica Bregzita bio pad vrednosti funte, mada je tome doprineo i veliki spoljnotrgovinski deficit od oko sedam odsto BDP-a, koja je od 23. juna, u poređenju sa dolarom, oslabila gotovo 17 odsto, a u odnosu na evro 9,3 odsto. Silazni trend se odvijao u dve faze, prva je bila neposredno nakon referenduma, a druga posle govora premijerke Tereze Mej na kongresu Konzervativne stranke 30. septembra, kada je jasno stavila do znanja da će favorizovati opciju „tvrdog“ Bregzita – objašnjava Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.

Uz opasku da je suviše rano da se govori o nastanku nove političke filozofije u Velikoj Britaniji ovaj analitičar tvrdi da se, ipak, može priznati da je Tereza Mej sveobuhvatno analizirala razloge za pobedu glasa NE na referendumu, najavljujući moguća rešenja u narednom periodu. Za razliku od njenih prethodnika koji su zagovarali minimalni upliv države u rešavanje problema, ona smatra da akcenat treba staviti na tri glavna cilja:

1) Smanjenje finansijskih i geografskih nejednakosti koje su toliko narasle da je udeo prihoda vodećih jedan odsto dostigao nivo od 14 odsto, na kojem je bio pre 80 godina, naspram najnižem istorijskom nivou od šest odsto iz sedamdesetih godina prošlog veka.

2) Podizanje nivoa bezbednosti finansijskih regulativa kako bi se ograničilo egoistično ponašanje koje je 2008. dovelo do svetske finansijske krize.

3) Korišćenje javne potrošnje kao tampon zone protiv unutrašnjih i spoljnih šokova, kao što je proces napuštanja Evropske unije. Dembik kaže da ovakvo ekonomsko razmišljanje deluje kao da je direktno inspirisano iskustvima Čemberlena i Ruzvelta iz perioda dvadesetih i ranih tridesetih prošlog veka. To je, zapravo, zalaganje za moralni kapitalizam koji podseća na paternalizam u Britaniji 19. veka.

Tri najveća ekonomska izazova

– Nesporno je da je Tereza Mej raspirila nadu, ali je suviše rano da sudimo o njenoj politici. Opredeljenje za opciju „tvrdog“ Bregzita znači da će Velika Britanija morati do 2019. godine (datum izlaska iz EU), potpuno da promeni strukturu svoje ekonomije, što je veoma kratak vremenski okvir. Britanska ekonomija se kreće ka periodu sa najviše izazova još od Drugog svetskog rata – upozorava Dembik.

U Kvartalnoj prognozi za Q1 2017. on tvrdi da će se Britanci suočiti sa tri ekonomska problema, pri čemu je jedan od najvećih nagli rast inflacije izazvan nižim kursom funte (procenjuje se da će u 2017. inflacija porasti za 2,4 odsto, a u 2018. godini za 2,5 odsto), što će se negativno odraziti na kupovnu moć domaćinstava. Na rast inflacije će uticati i poskupljenje robe, čije su cene, u novembru 2016, bile više za 4,7 odsto nego u novembru 2015. Dosadašnji rast plata od oko 2,3 odsto bio je dovoljno visok da se bar u izvesnoj meri neutrališe skok inflacije, što, kako procenjuju stručnjaci Sakso banke, neće biti slučaj u 2017. godini, naročito ukoliko inflatorne prognoze budu potvrđene. Osim toga, pad funte će se, najverovatnije, odraziti na kupovinu uvozne robe koja će, kad god je to moguće, biti zamenjene domaćom. Britanci će biti zabrinuti i zbog zarada s obzirom na to da će mnoge firme u Velikoj Britaniji biti prinuđene da odlože zapošljavanje zbog nesigurnih ekonomskih uslova.

– Aktiviranje člana 50 će imati značajan psihološki uticaj na britanske firme i rezultiraće zamrzavanjem zapošljavanja. Neki posmatrači ukazuju na otpornost tržišta rada kao dokaz da Bregzit nema nikakve posledice. Međutim, zaboravljaju da je potrebno najmanje šest meseci kako bi se neka zbivanja odrazila na to tržište, čak i kada je ono veoma fleksibilno, kao što je slučaj u Velikoj Britaniji. Stoga je neophodno sačekati objavljivanje podataka britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku o nezaposlenosti kako bi se dala objektivna procena stanja na tržištu rada – ističe Dembik.

Na listi najvećih izazova našlo se i pitanje konkurentnosti. Teoretski, pad vrednosti funte bi trebalo da pomogne britanskoj ekonomiji u ovom periodu nesigurnosti, ali je zbog niske elastičnosti cene izvoza stvarna dobit ograničena. Kao argument za tu konstataciju navodi se podatak iz studije Kancelarije za budžetsku odgovornost da pad relativne cene od jedan odsto rezultira povećanjem izvoza (ne računajući naftne derivate) od samo 0,41 odsto. Poređenja radi, slična stopa pada u Francuskoj rezultira povećanjem izvoza od 0,8 odsto.

Region CIE najbolji saveznik

Analitičari su uvereni da će se u pregovora sa Evropskom unijom, Velika Britanija suočiti sa nepopustljivošću mnogih zemalja, pre svega Francuske.

– Na prvi pogled, odnos snaga povoljniji je za EU nego za Veliku Britaniju, s obzirom na to da izvoz iz Evrope u tu ostrvsku državu, iznosi samo tri odsto BDP-a EU, dok se britanski izvoz u EU kreće oko 13 odsto BDP-a zemlje. Ipak, Tereza Mej će moći da računa na podršku zemalja Centralne i Istočne Evrope koje će se u prvom kvartalu suočiti sa dva ključna problema. Prvi se odnosi na snažan američki dolar što, sa naše tačke gledišta, ne predstavlja krupan finansijski rizik za region, imajući u vidu da je udeo duga, denominovanog u američkim dolarima, u BDP-u država Centralne i Istočne Evrope, veoma nizak. Čak je i u najviše izloženim državama, poput Poljske i Češke Republike, gde dug dostiže 10 odsto BDP-a, to moguće kontrolisati, za razliku od Čilea gde udeo duga u BDP premašuje 35 odsto, ili Turske (oko 25 odsto BDP-a) – komentariše Dembik.

Drugi problem se odnosi na potencijalni ekonomski uticaj Bregzita na Centralnu i Istočnu Evropu. Procenjuje se da bi Češka i Slovačka, koje spadaju u red najvažnijih primaoca britanskih investicija, mogle da budu najviše „kažnjene“ u slučaju „tvrdog“ Bregzita. Kratkoročno gledano, odluka o napuštanju EU nije značajnije poremetila britanske investicione planove. U tom kontekstu se ističe da se realizacija plana kompanije Jaguar lend rover, koja bi 2018. trebalo da pokrene proizvodnju u zapadnoj Slovačkoj, ne dovedi u pitanje. Ipak, srednjoročno posmatrano, kontinuitet prisustva britanskih kompanija u ovom regionu (samo u Češkoj Republici posluje više od 300 britanskih firmi) mogao bi da bude uzdrman.

– Ova ekonomska zavisnost predstavlja ključnu prednost britanske vlade, koja bi tokom pregovaračkog procesa, u zamenu za održavanje investicija u tom regionu, mogla da pruži neki novi vid podrške zemljama Centralne i Istočne Evrope npr. kroz pravo na rad unutar EEP. Treba, takođe, ukazati na činjenicu da britanska diplomatija nije realizovala ni jedan veliki trgovinski sporazum još od 1973. godine i više nema timove za tako nešto ali, s druge strane, zna kako da „zavadi, pa vlada“. To je jedan od sigurnih pokazatelja da bi Velika Britanija na kraju mogla da profitira dobijanjem značajnih ustupaka od saveznika u evropskim zemljama – zaključuje Kristofer Dembik.

Neizbežan pad kreditnog rejtinga

– Niži korporativni porez mogao bi da podstakne britanske kompanije da kratkoročno investiraju, ali posmatrano na srednji rok, Velika Britanija će morati da sprovede ambiciozan plan reindustrijalizacije. To će biti neminovno ukoliko ne uspe da postigne povoljan sporazum sa EU, jer bi se u tom slučaju mogla suočiti sa nekontrolisanim deficitom potrošnje, što bi povećalo teret duga, posmatrano u kontekstu tenzija na tržištu obveznica i, gotovo izvesno, sa snižavanjem kreditnog rejtinga zemlje – tvrdi Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.