U Atini hiljade demonstranata u povorci u znak sećanja na pobunu protiv hunte 1973. godine

Po grčkoj policiji, učestvovalo je oko 5.500 ljudi, a centar grada je delimično bio ograđen kordonima policijskih snaga jer je nasilje redovno prateće obeležje te komemoracije. Oko 20.000 ljudi učestvovalo je u protestima u Atini prošle godine, a 14.000 u Solunu.

„Pobune ne idu u muzeje“, „Otpor fašizmu svuda“ – pisalo je na transparentima demonstranata.

U Atini je za bilo angažovano 5.700 policajaca, kao i dronovi, vodeni top i helikopter za ovaj događaj u znak sećanja na ustanak koji se smatrao pokretačem za povratak demokratiji u Grčkoj 1974. godine.

Saobraćaj vozila je bio zabranjen u većem delu centra grada, a stanice metroa zatvorene su iz bezbednosnih razloga.

Te godišnje demonstracije koje okupljaju studente, predstavnike sindikata i levičarskih partija, i branitelje ljudskih prava, obeležavaju dan kada su 1973. godine na Politehničkom univerzitetu u Atini 24 osobe ubile snage koje je hunta poslala da uguši demkratski protest studenta.

Brutalna represija studentskog pokreta izazvala je velike emocije u Evropi i doprinela potkopavanju moći hunte, što je dovelo do obnove demokratije nekoliko meseci kasnije posle sedam godina vojne diktature.

Krvava državna zastava Grčke koja se te noći vijorila iznad gvozdene kapije Politehničke škole, razvaljene tenkom, nosi se svake godine na čelu protestne povorke demonstranata.

Od jutros su u zapuštenoj centralnoj atinskoj četvrti Egzarhija koja se smatra uporištem anarhista, bili mnogi policajci da bi zaštitili projekte renoviranja i spornu novu metro stanicu.

Vrhunac demonstracija bio je ispred ambasade SAD, u znak protesta protiv podrške Vašingtona grčkoj vojnoj diktaturi tokom Hladnog rata što je Bela kuća priznala tek decenijama kasnije.

„Prošli protesti su bili nasilni i rezultirali su uništavanjem imovine“, navodi se u saopštenju ambasade SAD u Grčkoj koja dodaje da je „savetovala svoje osoblje da izbegava područja u kojima su protesti i da će danas ranije prestati da rade“.

„Dvojica (mladića) su umrla na mojim rukama“, svedočila na javnoj televiziji ERT Melpo Lekaca koja je bila studentkinja 17. novembra 1973. i pomogala pružanje prve pomoći. „Bio je to herojski čin ljudi koji nekoliko minuta ranije (…) nisu znali da će njihova tela dospeti pred tenkove“, rekla je Lekaca (70) koju je hunta  uhapsila i mučila.

Taj krvavi događaj „naterao je ljude da shvate da je hunta brutalnija nego što su zamišljali“, dodala je ona.

Premijer Kirijakos Micotakis ocenio je u današnjem saopštenju da je studentska pobuna „uspostavila najpotpuniju demokratiju koju je naša zemlja ikada poznavala“.