Obnovljeni nuklearni pregovori sa Iranom, SAD upozoravaju da su spremne i za „drugu opciju“

Oni naglašavaju da ukoliko diplomatija ne da rezultate, SAD „su spremne da pribegnu drugim opcijama“.

„I dalje se nadamo da diplomatija može da da rezultate. U suprotnom smo spremni da pribegnemo drugim opcijama“, rekao je Bret MekGurk, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za Bliski istok i Severnu Afriku, preneo je Si-En-En.

„Tu se ne postavlja pitanje, nećemo dozvoliti da Iran dobije nuklearno oružje i tačka. A kada je bilo reči o vojnoj sili da bi se ponašanje promenilo, to je prilično nejasan cilj za vojne snage. Kada je reč o tome da se zemlja spreči da dobije nuklearno oružje, to je veoma ostvarljiv cilj.“

Predstavnici potpisnika Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja (JCPOA) sastali su se u Beču da bi razgovarali o povratku SAD i Irana sporazumu. Sporazumom iz 2015. se ograničavaju nuklearne aktivnosti Irana u zamenu za ukidanje sankcija.

Bi-Bi-Si podseća da je Iran prekršio ključne obećanja od kada su SAD 2018. tokom mandata predsednika Donalda Trampa istupile iz sporazuma i ponovo uvele sankcije. Aktuelni američki predsednik Džozef Bajden je voljan da ih ukine ukoliko Teheran prestane da krši obećanja. Teheran, međutim, želi da SAD naprave prvi korak.

Zapadne diplomate upozoravaju da vreme ističe da se ispregovara rešenje jer je Iran u međuvremenu napravio značajne pomake u okviru svog programa za bogaćenje urana, što je mogući put za razvoj kapaciteta da se napravi nuklearna bomba. Iran, međutim, tvrdi da je njegov nuklearni program u potpunosti miroljubiv.

Razgovori između Irana i pet zemalja koje su i dalje potpisnice sporazuma – Kine, Francuske, Nemačke, Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva – počeli su u Beču u aprilu dok su predstavnici SAD učestvovali indirektno.

Jedan visoki američki zvaničnik je rekao za Njujork tajms da je sporazum u vezi s tim koje korake i kada treba da preduzmu Vašington i Teheran „velikim delom zaključen“ pre predsedničkih izbor u Iranu koji su održani u junu.

Na izborima je pobedio Ibrahim Raisi, žestoki kritičar Zapada, koji je nasledio Hasana Rohanija, umerenjaka koji je ispregovarao JCPOA sa administracijom američkog predsednika Baraka Obame. Raisi je pre stupanja na funkciju u avgustu obećao da neće dozvoliti da se odugovlači s pregovorima, ali je tek ranije ovog meseca pristao da se vrati u Beč. On je naglasio da iranski pregovarači neće popustiti „ni na jedan način“ kada je reč o odbrani svojih interesa.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da želi „priznanje krivice“ SAD, hitno povlačenje svih američkih sankcija i „garanciju“ da nijedan budući predsednik SAD neće ponovo da se unilateralno povuče iz sporazuma.

Bajdenov specijalni izaslanik za Iran Robert Meli je rekao da su SAD spremne da preduzmu sve neophodne korake u cilju povratka dogovoru, uključujući ukidanje sankcija koje je uvela Trampova administracija koje se odražavaju na iransku privredu.

Meli je, međutim, upozorio da se „prilika za pregovore neće večno ukazivati“.

„Ovo nije hronološki sat, ovo je tehnološki sat. U nekom trenutku će JCPOA biti toliko oslabljen jer će Iran napraviti pomake (u nuklearnom programu) koji neće moći da se preinače, a u tom slučaju ne možemo da razgovaramo – ne možete oživeti leš“, rekao je Meli prošlog meseca na brifingu.

On je pre dolaska u Austriju ocenio da nedavno delovanje Irana ne nagoveštava dobre stvari. „Ako odugovlače dok istovremeno ubrzavaju tempo sa svojim nuklearnim programom, onda naravno mi nismo spremni da sedimo skrštenih ruku“, rekao je Meli, prenela je Beta.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je rekao da su „sve opcije na stolu“ ako Iran ne pregovara u dobroj veri i svoj nuklearni program „ne vrati u fioku“.

Američki zvaničnici su rekli da nemaju nikakve planove da ponude Iranu podsticaje za pregovore.

Si-En-En piše, pozivajući se na svoje izvore, da još ima vremena da se postigne sporazum, ali će ono najverovatnije da istekne do kraja sledeće godine. Za sada, kako su rekli, nema „čvrstog i brzog plana B“.

Kritičari sporazuma tvrde da je Bajdenova administracija žrtvovala polugu uticaja tako što smanjuje pritisak na Iran koji nadograđuje svoj nuklearni program.

„Politika Bajdenove administracije prema Iranu propada i ako ne bude značajnog korigovanja, ta politika će rezultirati ili iranskim nuklearnim oružjem ili ratom da bi se sprečila njegova proizvodnja“, rekao je Mark Dubovic, izvršni direktor Fondacije za odbranu demokratije.

On je ukazao da će se pristupom američke administracije omogućiti Iranu da se ponovo izgrađuje ka „smrtonosnom krajnjem ishodu“. „Izrael neće imati izbora nego da upotrebi vojnu silu da spreči Iran da proizvede nuklearno oružje pre nego što Iran dođe do tog smrtonosnog krajnjeg ishoda“, rekao je Dubovic, preneo je Si-En-En.

Izraelski premijer Naftali Benet je ukazao da će Izrael biti spreman da deluje ako bude bilo potrebno. Obraćajući se u utorak delegatima na konferenciji o bezbednosti nedaleko od Tel Aviva, Benet je rekao da „ukoliko bude bilo povratka JCPOA, Izrael očito nije deo tog sporazuma i njime nije obavezan“.

On se požalio da nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma 2015. „Izrael je prosto zaspao. Bili smo zaokupirani drugim stvarima. Učićemo iz te greške. Zadržaćemo slobodu delovanja“.

Zapadni zvaničnici su pokušali da ukažu Izraelcima da napadi na iranski nuklearni program nisu od neke koristi kada je sveukupni cilj da se dođe do sveobuhvatnog rešenja, rekli su za Si-En-En izvori upoznati s pregovorima sa Iranom.

Zapadni zvaničnici su takođe ukazali na opasnost da Iran uzvrati vojnim delovanjem, ali izvori Si-En-En su rekli da Izraelci izgleda i dalje smatraju da je pokazivanje svojih kapaciteta efikasno oruđe.

Upitan da prokomentariše ova upozorenja, portparol Stejt departmenta Ned Prajs je rekao da „SAD i Izrael na kraju ovde imaju isti cilj, a to je da je Iran trajno i na način koji se može proveriti sprečen da proizvede nuklearno oružje. A mi i dalje verujemo da je diplomatija u koordinaciji s našim saveznicima i partnerima, a to, naravno, uključuje Izrael, najbolji način da se taj cilj ostvari.“

On je, međutim, naglasio da to nije proces koji će trajati beskonačno. „Ako Iranci svojim delovanjem ili nedelovanjem pokažu ili ukažu da nemaju dobre namere, da im nedostaje jasnoća cilja, moraćemo da se okrenemo drugim sredstvima. Postoji niz drugih sredstava o kojima razgovaramo sa svojim saveznicima i partnerima“, rekao je u utorak Prajs.

Na iranski nuklearni program je izvršen niz napada za koje se sumnja da potiču iz Izraela, uključujući i ubistvo vodećeg iranskog naučnika pre godinu dana.

Snage mornarice Izraela, UAE i Bahreina su nedavno u Crvenom moru izvele prvu zajedničku pomorsku vežbu sa američkim ratnim brodom.

Ona je usledila nakon „ratnih igara“ u vazdušnoj bazi severno od izraelske luke Eilat u kojima su učestvovali borbeni avioni Izraela i još sedam zemalja. Cilj takvih vežbi jeste da se uputi snažno upozorenje Iranu koji je nedavno takođe imao vojne vežbe, i da se naglasi strateško savezništvo, piše Bi-Bi-Si.