U BiH nađene velike količine najtraženije rude na svetu – litijuma: Cena bi mogla da poraste do 42 puta

Moguća nalazišta litijuma kao sirovine, koja je dobila strateški značaj u Bosni i Hercegovini, do sada nisu u potpunosti istražena, a potvrđena su samo u istočnom delu zemlje, gde su pronađene zalihe koje se procenjuju na više od milion tona koncentrata.

Ovu informaciju potvrdili su danas predstavnici „Centra za politike i menadžment“, nezavisne ekspertske organizacije iz Sarajeva, koja je zajedno sa Klubom Zelenih u parlamentu BiH podstakla otvaranje javne rasprave o kritičnim materijalima, njihovim potencijalnim lokacijama i količinama kojima država raspolaže da bi mogla da planira njihovu eksploataciju, prenosi Hina, prenelo je Oslobođenje.

„Litijum nije do kraja istražen, oko Lopara (u istočnoj Bosni) pronađeno je milion i po tona koncentrata, ali ga još ima uz Drinu i u centralnom delu zemlje sve do Hercegovine“, rekao je novinarima Haris Abaspahić iz ove organizacije koja je prikupila i sistematizovala dostupne podatke o mineralnom potencijalu u Bosni i Hercegovini, gde postoje 143 potvrđene lokacije sa strateškim i kritičnim sirovinama.

Trenutne rezerve uglja u BiH procenjuju se na pet milijardi metričkih tona, a rude gvožđa na 653 miliona tona.

Rezerve boksita procenjene su na 120 miliona tona, a cinka i olova na po 56 miliona tona. Postoje i manje rezerve magnezijuma, mangana i antimona.

Ne zna se tačno koliko ima litijuma, sirovine koja je izuzetno važna za proizvodnju baterija za električna vozila.

Procena od 1,5 miliona litijum-karbonata je zasnovana na istraživanjima sprovedenim u opštinama Lopare i Ugljevik. Započeta su dodatna preliminarna istraživanja na području opština Čajniče, Jezero i Šipovo, kao i Bijeljina, Zvornik i Brčko, sa ukupno 20 potencijalnih lokaliteta koji se istražuju.

Litijum je na listi 30 kritičnih materijala ili sirovina od strateškog značaja koje je definisala Evropska unija, ali je i na listi SAD koje su definisale 34 takve sirovine.

Cena litijuma bi mogla da poraste i do 42 puta do 2040. godine, s obzirom na planove za dekarbonizaciju i nultu emisiju CO2.

Prema procenama MMF-a, sektor kritičnih sirovina će u naredne dve decenije postati finansijski važniji od sektora nafte.

Poslanik u Parlamentu Bosne i Hercegovine i predsednik Zelenog kluba Saša Magazinović rekao je da je potrebno odmah otvoriti dijalog u celoj zemlji o eksploataciji ovih sirovina jer je to strateško pitanje.

„Ovo je ekonomska prilika, ali je i ekološki izazov“, rekao je Magazinović.