U BiH potreban ozbiljna rasprava o mogućem pristupanju NATO

Na pitanje kakve bi mogle biti posledice, Kazazović  je rekao da se mišljenje ruskog ambasadora u Sarajevu uvek izdvaja od ostatka članica Saveta za implementaciju mira, ali su u najvećem broju slučajeva identični sa stavovima koje iznosi Dodik.

„Sad ja vas pitam, da li Dodik kaže ambasadoru šta će govoriti, ili ambasador kaže Dodiku šta će govoriti. Ako odgovorite na to pitanje, manje-više, mnoge stvari će vam postati jasne“, dodao je.

Kazazović je ocenio da se BiH nalazi „u izuzetno neobičnom položaju“ i podsetio da akcioni plan sadrži pet tačaka koje su zapravo nacionalni program na kome mora da radi cela država. „Taj nacionalni program traje pet do šest godina i zamišljen je kao resetovanje BIH na ispravan način“, dodao je.

NATO je otvorio vrata, ali odgovor je na BiH, koja će, ukoliko želi da udje u Severnoatlantski savez, morati da napravi mnogo na polju reformi. „NATO neće invalidnu državu, a mi smo invalidna država. Znači oni neće državu koja ima silne probleme, nego hoće državu sa kojom može normalno da komunicira“, rekao je Kazazović i dodao da on, na neki način, to što Dodik govori prima „sa vrlo odredjenom rezervom“.

Denis Hadžović iz Centra za sigurnosne studije rekao je da je u BIH sve moguće, pa tako i ovakva najava predsedavajućeg Predsedništva Milorada Dodika koji je trenutno po funkciji i vrhovni komandant Oružanih snaga.Prema njeogvim rečima, ukoliko bi se tako nešto desilo, reč je o podrivanju odbrambene moći i predstavljalo bi kršenje i Ustava i Zakona o krivičnom postupku BIH, a sve to pokazuje nedostatak ozbiljnog političkog dogovora i rasprave o pristupanju BIH NATO.

„Za sada imamo medijske istupe pojedinih političara, koji su za ili protiv. Ono što je neophodno je sesti za sto i dogovoriti se o najboljem interesu gradjana BIH. Mislim da je to jedini put kojim treba da idemo ako hoćemo političku stabilnost u BiH, ako hoćemo kvalitetan dalji evroatlantski napredak BiH, što je ono zašta su glasali gradjani“, dodao je Hadžović.

I profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja rekao je da je o pitanju ulaska u NATO potreban veći dijalog u BiH u kojem se, kako je naveo, može diskutovati i o ovakvim stavovima predsedavajućeg Predsedništva BiH.

„Ne radi se samo o tome da li će neke institucije da se slože nego tu mora da bude opšta podrška, jer NATO ne želi da ima nestabilne države u svojim okvirima kao članice, jer bi onda došlo da se svi bave problemima u nekoj državi, a NATO je prevelik pogon da bi to mogao sebi da dozvoli“, rekao je on.

Na najavu da će RS razmotriti mogućnost izlaska iz Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, reagovao je i član Predsedništva Željko Komšić, ocenivši da bi takav postupak narušio jedinstvo Oružanih snaga kao i sistem subordinacije i komande, što može biti jako štetno po same Oružane snage i njihovu ulogu u zemlji.

„Urušavanje Oružanih snaga BiH, koje najavljuje Dodik, značilo bi destabilizaciju i ugrožavanje mira u Bosni i Hercegovini“, kazao je Komšić agenciji Patria, prenosi RSE.

Dodao je da takve izjave negativno utiču na kompletan dostignuti nivo u Oružanim snagama BiH, koji je godinama izgradjivan uz ogromne napore domaćih i stranih aktera.