Sastanak Rusije i NATO u Briselu o ukrajinskoj krizi

Nakon što je Moskva minimizirala šanse za postizanje uspeha za pregovaračkim stolom nakon razgovora SAD i Rusije u Švajcarskoj u ponedeljak, ruske snage raspoređene u blizini granice sa Ukrajinom izvele su vojnu vežbu sa 3.000 vojnika i tenkovima, što je jasan znak odbacivanja zahteva SAD za deeskalacijom u regionu, piše Gardijan.

Razgovori ruske delegacije i članica NATO održavaju se na prvoj sednici Saveta NATO-Rusija od 2019. Cilj je da se prošire bilateralni razgovori koje je u Ženevi u ponedeljak započela zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman i zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

Šerman i Rjabkov su razgovore u Ženevi ocenili kao „korisne“ i „profesionalne“. SAD su na tom sastanku predložile recipročne mere izgradnje poverenja kojima bi se ograničilo razmeštanje raketa i vojne vežbe u Evropi.

Rjabkov je, međutim, rekao da na pregovorima nije postignut napredak o ključnim zahtevima ruskog predsednika Vladimira Putina – da se obezbedi garancija da Ukrajina nikada neće postati članica NATO i da će američke snage i vojna oprema da se povuku iz nekadašnjih zemalja sovjetskog bloka u istočnoj Evropi koje su sada u NATO.

„Za sada, recimo, ne vidimo bitan razlog za optimizam“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da Rusija traži brze rezultate i da će izvršiti procenu napretka na kraju nedelje nakon razgovora s NATO i sastanka OEBS u četvrtak u Beču.

„Ovde nema jasnih rokova, niko ih ne postavlja. Postoji samo stav Rusije da nećemo biti zadovoljni beskonačnim odugovlačenjem ovog procesa“, rekao je Peskov. SAD su nedvosmisleno odbacile zahteve Rusije o proširenju NATO i povlačenju trupa iz istočnoevropskih zemalja.

Uoči sastanka Saveta NATO-Rusija Džulijan Smit, ambasador SAD u NATO, rekao je da će Rusija na razgovorima dobiti isti odgovor od svih zemalja članica alijanse.

„Tokom naših prvih konsultacija i sastanaka sa saveznicima je postalo kristalno jasno da nijedan saveznik u NATO alijansi nije voljan da promeni stav ili pregovara o bilo čemu što se tiče politike otvorenih vrata NATO“, rekao je Smit novinarima. „Ne mogu da zamislim nijedan scenario u kojem je to predmet diskusije.“

Što se tiče povratka NATO na staru poziciju pre nego što je 1997. počeo da se širi na istok, ambasador je rekao:“Smatram da funkcionišemo u današnjem svetu sa onakvom NATO alijansom kakva je danas i ne mislim da je bilo ko unutar NATO zainteresovan da vraća vreme i ponovo razmatra eru u kojoj je NATO izgledao dosta drugačije nego danas.“

Kadri Liik, viša politička saradnica u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekla je da su pristupi koje slede SAD i Rusija neuskladivi, pri čemu SAD nastoje da razgovore svedu na tehnička pitanja o kontroli naoružanja dok Rusija želi da ih iskoristi i redefiniše celokupni bezbednosni poredak Evrope. Štagod da bude ishod ovonedeljnih diplomatskih napora, ocenila je Liik, „to će najverovatnije oblikovati strateški pejzaž Evrope tokom dugog niza narednih godina“.