U Briselu samit EU – Zapadni Balkan: Na stolu i „sporne“ teme

Savet EU je juče saopštio da će glavne teme razgovora biti produbljivanje političkog angažmana sa Zapadnim Balkanom, približavanje partnera iz tog regiona Uniji i unapređenje njegove postepene integracije, izgradnja ekonomskih osnova za budućnost i ublažavanje uticaja ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, kao i jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti.

Samit, koji se održava uoči dvodnevnog zasedanja lidera članica EU u Briselu, prilika je da se potvrdi perspektiva članstva Zapadnog Balkana u Uniji, kao i potreba za održivim i nepovratnim reformskim postignućima zapadnobalkanske šestorke, utemeljenim na vrednostima i principima Unije, naveo je Savet EU.

Prema navodima Radio-televizije Srbije (RTS), glavne teme samita biće normalizacija odnosa Beograda i Prištine, usklađenost sa spoljnom politikom EU i novi plan za ekonomski rast regiona, vredan šest milijardi evra.

Uz lidere EU i njenih 27 zemalja članica, na samitu će učestvovati i premijeri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, Ana Brnabić, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, predsednici Crne Gore i Kosova, Jakov Milatović i Vjosa Osmani, i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.

Očekuje se da lideri na kraju samita usvoje zajedničku deklaraciju koja treba da potvrdi perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i posvećenost zemalja regiona reformama i vrednostima Evropske unije.

Prema navodima RTS, u nacrtu deklaracije stoji da EU od Beograda i Prištine očekuje konstruktivan angažman u dijalogu i brz napredak u normalizaciji odnosa, što se opisuje kao „ključno za bezbednost celog regiona“.

„Pozivamo partnere da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji (između Kosova i Srbije) bez odlaganja i preduslova. Očekujemo da nastave sa naporima za deeskalaciju situacije i da se uzdrže od jednostranih akcija koje mogu da izazovu nove tenzije i nasilje“, navodi se u nacrtu deklaracije.

U deklaraciji se pominje i usklađenost sa spoljnom politikom Unije, odnosno pridruživanje sankcijama koje je uvela Rusiji, uz ocenu da je „biti uz EU u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu jasan znak strateške orijentacije, danas važniji nego ikad“.

„EU pohvaljuje partnere na Zapadnom Balkanu koji već pokazuju stratešku posvećenost potpunim usklađivanjem sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom i ohrabruje one koji to nisu uradili da slede njihov primer“, piše u nacrtu deklaracije, prema navodima portala Politiko.

Entiteti sa Zapadnog Balkana, dodaje Politiko, takođe se pozivaju da pojačaju sajber bezbednost, između ostalog tako što će osigurati bezbedno postavljanje 5G mreža uz isključivanje ili ograničavanje upotrebe opreme kineskih kompanija Huavej i ZTE.

To bi moglo da bude problematično za Srbiju, ukazuje Politiko, jer je kineska kompanija Huavej otvorila u Beogradu Centar za inovacije i digitalni razvoj i sa državnom kompanijom Telekom Srbija potpisala ugovor o modernizaciji fiksne mreže.

Samit će biti prilika da se razgovara i o koordinisanim akcijama u vezi sa bezbednosnim pitanjima, koja su postala još aktuelnija u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, što uključuje borbu protiv manipulacije informacijama i jačanje kolektivne sajber bezbednosti, naveo je Savet EU.

Očekuje se da će jedna od tema skupa biti i moguća grčka blokada evrointegracija Albanije zbog spora oko Fredija Belerija, etničkog Grka koji je izabran za predsednika albanske opštine Himara, ali nije stupio na dužnost pošto je uhapšen po optužbi da je kupovao glasove birača.

Grčke vlasti uporno zahtevaju od Albanije da Beleri, koji ima dvojno državljanstvo, položi zakletvu kao predsednik opštine Himara, mesta s 5.000 stanovnika na jugu Albanije u kojem živi i grčka manjina.

Albanski premijer Rama je pre nekoliko dana kazao da pozicija Tirane u slučaju Beleri neće biti promenjena ni pre ni posle samita 13. decembra.

Prethodni samit lidera EU i sa Zapadnog Balkana održan je u Tirani u decembru 2022. godine. To je bio prvi samit EU – Zapadni Balkan koji je održan u tom regionu.