U Bugarskoj danas parlamentarni i predsednički izbori

Za razliku od izbora u aprilu i julu, Bugari ovaj put ne biraju samo novi saziv parlamenta, već i šefa države u narednih pet godina.

Znatno veću težinu u Bugarskoj imaju parlamentarni izbori, od kojih se očekuje da okončaju višemesečnu političku krizu koja nanosi veliku štetu ekonomiji najsiromašnije članice Evropske unije.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će najviše glasova dobiti koalicija oko donedavno vladajuće konzervativne stranke GERB bivšeg premijera Bojka Borisova, iako ona i dalje gubi podršku.

Međutim, šanse Borisova da formira vladu gotovo da ne postoje, jer su ovogodišnje istrage korupcije u vreme njegovog mandata dovele do toga da ostale stranke isključuju mogućnost postizborne koalicije sa strankom GERB, čime su je faktički izolovale.

Jedan od dva glavna konkurenta koaliciji Bojka Borisova, koji je bio na čelu tri vlade u poslednjih 12 godina, jeste nova partija Nastavljamo sa promenom, na čijem čelu su dva bivša ministra u prelaznoj vladi, Kiril Petkov i Asen Vasilev.

Partija Nastavljamo sa promenom, čiji su lideri stekli obrazovanje na američkom Harvardu, beleži rast podrške zbog odlučnih akcija protiv korupcije, navodi Asošiejted pres.

Prema nedavnom istraživanju agencije Galup, za koaliciju stranke GERB i Saveza demokratskih snaga (SDS) izjasnilo se 23,5 odsto, a za partiju Nastavljamo sa promenom 15,5 odsto ispitanika.

Na trećem mestu, sa 15,2 odsto, je koalicija oko Bugarske socijalističke partije (BSP) koju vodi Kornelija Ninova, a iza nje, sa 11,4 odsto, je antielitistička, populistička stranka Ima takvih ljudi televizijskog voditelja Slavija Trifonova.

Partija Ima takvih ljudi osvojila je najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima 11. jula, ali je sada prema anketama na četvrtom mestu, jer nije uspela da formira vladu sa drugim strankama nastalim na talasu prošlogodišnjih demonstracija protiv korupcije.

Analitičari ocenjuju da su se mnogi birači stranke Ima takvih ljudi sa julskih izbora u međuvremenu okrenuli partiji Nastavljamo sa promenom.

Ankete pokazuju da bi cenzus od četiri odsto moglo da pređe najviše sedam lista.

Cenzus izvesno prelaze i koalicija liberalne, konzervativne i zelene partije Demokratska Bugarska, kao i Pokret za prava i slobode (DPS) koji ima podršku među etničkim manjinama. Prema anketama, svaka od te dve liste može da računa na oko deset odsto glasova.

Na ivici cenzusa od četiri odsto je koalicija Ustaj Bugarsko, mi dolazimo, čija je okosnica borba protiv korupcije.

Analitičari predviđaju teške pregovore o vladi nakon izbora, pošto će parlament ponovo biti fragmentisan, ali se nadaju jačem pritisku javnosti na političare da formiraju izvršnu vlast.

Predsednički izbori, na kojima je apsolutni favorit aktuelni šef države Rumen Radev, nemaju naročit značaj s obzirom da je reč o pretežno ceremonijalnoj funkciji.

Radev, oštar kritičar Borisova koji je snažno podržao prošlogodišnje demonstracije protiv korupcije, bori se za drugi petogodišnji mandat.

Ankete predviđaju da će Radev osvojiti nešto manje od 50 odsto glasova, koliko je potrebno za pobedu u prvom krugu izbora. U tom slučaju, drugi krug će biti održan 21. novembra.

Na predsedničkim izborima učestvuju 23 kandidata. Glavni protivnik Radeva, koga podržava koalicija oko socijalista, jeste univerzitetski profesor književnosti Anastas Gerdžikov, podržan od stranke GERB.

Pravo glasa ima više od 6,7 miliona građana, ali analitičari očekuju da će mnogi ostati kod kuće zbog novog smrtonosnog talasa korona virusa, odnosno naglog rasta broja infekcija i smrtnih ishoda od posledica zaraze.

Bugarska je ove nedelje prijavila najveći broj umrlih od korona virusa u jednom danu od početka pandemije. Sedmodnevni prosečni broj smrtnih ishoda na milion stanovnika dostigao je 24,13, dok je u EU 3,1.

Iako se bolnice bore sa sve većim prilivom pacijenata, privremena tehnička vlada okleva da uvede nepopularne oštre mere pre izbora.