U celoj Poljskoj desetine hiljade žena na ulicama u protestu protiv zabrane abortusa

One protestuju protiv odluke Ustavnog suda od četvrtka da se zabrani abortus trudnicama koje bi rodile bebu sa teškim deformitetima i oboljenjima i tako gotovo poptuno zabrani u zemlji veštački prekid trudnoće.

U Varšavi, gde je prošle noći prvi protest žena policija rasterala suzavcem, žene su sada došle sa crnim kišobranima, simbolom ranijih demonstracija kada su se stotine hiljada žena pre nekoliko godina usprotivile prvim pokušajima vladajuće stranke Pravo i Pravda da ionako jedan od najrestriktivnijih zakona o veštačkom prekidu trudnoće u Evropi i svetu pooštri tako da abortus bude moguć samo ako je ugrožen život majke ili je trudnoća plod krivičnog dela silovanja ili incesta.

Kuću Kačinjskog, koji je više puta pravdao potrebu zabrane time da beba mora da se rodi čak i kada bi njen kratak život bio neizreciva patnja kako bi bila krštena i dostojno sahranjena, čuvaju jake policijske snage koje su povremeno pozivale demonstrante da se razidju jer je njihov protest zbog mera
protiv pandemije nelegalan.

Demonstranti su u Varšavi skandirali „nosite se“ i vulgarno psovali vladajuću stranku a u masi je i puno transparenata sa porukama „Katolička crkva potonuće u krvi žena“, „Želimo izbor“, „Jaroslave, zar imam manja prava nego tvoja mačka?“, „Ovo je rat a revolucija je žena“.

Demonstracije u Varšavi, Krakovu, Vroclavu, Gdanjsku i drugim velikim gradovima širom zemlje sazvala je gradjanska organizacija Opštepoljski štrajk žena pod parolom „Ovo je rat“.

Na demonstracijama u nekoliko gradova su se pojavile i žene odevene kao sluškinje iz romana kanadske književnice Margaret Atvud, po kojoj je snimljena i TV serija „Sluškinjina priča“ kao aluzija da poljske vlasti zajedno sa Poljskom katoličkom crkvom žele da pretvore Poljakinje u inkubatore i puke mašine za radjanje.

U Varšavi i Krakovu masa je policajcima u kordonima vikala „Skini uniformu, izvini se majci“ a u mnogim gradovima demonstranti su krenuli sa glavnih trgova u protestne šetnje do lokalnih sedišta vladajuće stranke gde su ostavljali upaljene sveće kao simbol da su vlasti, prečicom preko Ustavnog suda jer nisu imale hrabrosti da to učine same u parlamentu zakonom, sahranile prava Poljakinja.

Jedna od organizatorki protesta ispred kuće Kačinjskog na kome se okupilo prema procenama poljskih medija oko 10.000 ljudi, Marta Lempart pozvala je Poljakinje da izadju na ulice ponovo u ponedeljak i blokiraju u Poljskoj sve, gde god može da se blokira a da u sredu stupe u štrajk i ne odu na posao.

Vladajući poljski konzervativci Kačinjskog pokušavali su da ukinu potpuno pravo ženama na veštački prekid trudnoće pooštravajući zakon koji je posle mučnih debata donet kao nacionalni kompromis 1993. godine otkako su došli na vlast 2015. ali su se uvek povlačili pred protestima stotina hiljada
Poljakinja na ulicama.

Nađena je zato prečica da grupa poslanika Prava i Pravde zatraži ocenu Ustavnog suda u kome su sada sve sudije, osim jednog, izabrane po preporuci vladajuće stranke a Ustavni sud je ocenio u četvrtak da je fetus dete u prenatalnoj fazi koje kao ljudsko biće ima pravo na dostojanstvo i na život, tako da je taj izuzetak iz zakona koji omogućava abortus u suprotnosti sa Ustavom Poljske i mora da se ukine.

Kao crni dan za prava žena u Poljskoj odluku Ustavnog suda označila je komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović ali Evropska komisija kojoj su se obratili neki poljski evroposlanici poručila je da su zakoni u toj oblasti u nadležnosti država članica i Evropska unija se u njih ne može
mešati.

Trojica bivših poljskih premijera sa levice, Lešek Miler, Marek Belka i Vlodjimjež Ćimoševič zatražili su zato danas od Evropske komisije da bar razmotri da se nadje zakonski put da se Poljakinjama koje bi bile nakon odluke Ustavnog suda prinudjene silom zakona da rode bebu sa teškim deformitetima ili oboljenjima koje detetu život pretvaraju u neizrecivu patnju refundira iz evropskih fondova abortus na teritoriji neke druge članice Evropske unije.

„Hiljade poljskih žena naći će se pred dramatičnim izborom i biće prinudjene da potraže pomoć van zemlje. Direktiva EU isključuje mogućnost refundacija ako se neka intervencija ne obavlja u drugoj članici EU. Međutim Evropski parlament zauzeo je stav da je odbijanje garantovanog, legalnog prekida trudnoće čin nasilja nad žeama“, napisala su EK trojica bivših poljskih premijera.