„U demokratiji nisu svi istog mišljenja“: Štajnmajer na meti propalestinskih demonstranata

Govor nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmjaera na Sajmu knjiga u Lajpcigu nekoliko puta su prekidali propalestinski demonstranti. Sedam aktivista pozvalo je na prekid vatre u ratu u Gazi i optužilo Izrael za genocid. Zločine Hamasa nad izraelskim i sopstvenim stanovništvom, kao i obično kad je reč o tim krugovima, nisu spomenuli.

Štajnmajer se nekoliko puta obratio toj malobrojnoj, ali glasnoj grupi. „Poslali ste svoju poruku, ne slažemo se s vama, ali smo vas čuli“, rekao je Štajnmajer. Demonstrante je iz dvorane na kraju izvelo obezbeđenje.

Nemački predsednik je, kao i njegov stranački kolega, kancelar Olaf Šolc, nekoliko dana ranije, kada su ga na otvaranju Sajma knjiga takođe prekidali, zadržao prisebnost. „Ovo je ozbiljna tema o kojoj u ovoj zemlji razgovaramo ne samo na sajmu knjiga. Postoje različite perspektive, ali, nema jednostavnih perspektiva na ovu temu. I ne to da se radi sa strane i sa spiskom potpisa.“ Štajnmajer je rekao da se nada „da će razgovori o oslobađanju talaca, koji su sada u punom jeku, biti uspešni“ i da će dovesti do prekida vatre.

Opasnost od izolacije

Štajnmajer je kasnije, tokom govora koji više nije bio prekidan, pozvao građane Nemačke da budu spremni na raspravu, ali i upozorio na izolaciju i istrajavanju na sopstvenim stavovima. „U društvu tako raznolikom kao što je nemačko, uvek će postojati različita iskustva, različita rezonantna mesta, u zavisnosti od toga gde živite i gde ste odrasli“, rekao je Štajnmajer.

„Samo jedno ne bi smelo da se dogodi: da ti različiti svetovi i iskustva postanu izolovana utočišta oko kojih su podignuti zidovi. Našem društvu je potrebna radoznalost, a ne samorefleksija, otvorenost, a ne povlačenje, poverenje, a ne nepoverenje, sugestije, a ne optužbe“, rekao je nemački predsednik. „Političku snagu ima samo zajednica, a ne ako sebe prvenstveno vidimo kao žrtve različitosti.“

Svladavanje kriza

Štajnmajer je rekao da je ono što je Nemačkoj sada potrebno, energija za velike izazove koji su pred njom, poverenje u sebe i „zajednički narativ naše demokratije“. „Mi smo jaka zemlja koja je savladala krize u prošlosti. Mi to znamo. Verujmo sebi da ćemo to uraditi i u budućnosti.“

Predsednik je zaključio da bi Nemci, u godini u kojoj se obeležava 75 godina Osnovnog zakona (kako se u Nemačkoj naziva ustav proglašen 1949. na zapadu zemlje) i 35 godina od pada Berlinskog zida, mogli da budu ponosni na mnogo toga. „Mnoge stvari su bile uspešne u našoj demokratiji. Ali, još uvek ne možemo samo da sedimo i opustimo se u ovoj godini dvostruke godišnjice“, naglasio je Štajnmajer. „Zato što je naša demokratija više nego ikad ugrožena i spolja i iznutra.“

Štajnmajer je rekao da je zabrinut što naročito mnogi istočni Nemci imaju osećaj da 75 godina Osnovnog zakona nije njihova godišnjica. „Moja je želja da zajedno proslavimo dvostruku godišnjicu – godišnjicu Osnovnog zakona i godišnjicu pada Berlinskog zida“, rekao je Štajnmajer aludirajući na razlike kojih još uvek ima između istoka i zapada zemlje. To je uočljivo i iz činjenice da je desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) osetno popularnija na području bivšeg DDR-a.