U EU više od 5.000 kriminalnih grupa

Ukazuje se da je razlika između legalnih i ilegalnih aktivnosti sve manje vidljiva i da je zbog krijumčarenja migranata sve više prevara sa dokumentima. Upozorava se i da kriminalci za svoje aktivnosti koriste i sve prednosti novih tehnologija.

Europol u izveštaju za 2017. „Procena pretnji teškog i organizovanog kriminala“ (Socta) ocenjuje da je to što krimnalnih grupa ima mnogo više nego pre nekoliko godina pre rezultat poboljšane obaveštajne slike nego stvarnog rasta broja bandi.

„Takođe je to indikacija zaokreta na tržištu kriminala i pojave manjih grupa i pojedinaca – ‘kriminalaca preduzetnika“, rekao je na predstavljanju izveštaja direktor Europola Rob Vejnrajt (Wainwright), preneo je Euobzerver.

Novi izveštaj Socta pokazao je i da su oko 60% pripadnika kriminalnih grupa državljani EU.

Ukazuje se da su „prevare sa dokumentima, pranje novca i onlajn trgovina nelegalnom robom i uslugama motori organizovanog kriminala u Evropskoj uniji“.

Navodi se i da se mnoge bande bave sa više vrsta kriminala a kao primer se navodi da su krivična dela sa dokumentima (npr. pasošima) posledica kriminalnih radnji povezanih sa migracijom.

Mereže za krijumčarenje migranata su u 2015, kada je izbeglička kriza bila na vrhuncu, profitirale 5,7 milijardi evra. Profit im je u 2016. pao na oko dve milijarde evra kao posledica znatnog smanjenja broja ljudi koji su ušli u EU.

Uprkos tom padu, ta „industrija“ se po zaradi i dalje može uporediti sa evropskim tržištem droge.

Ukazuje se i da brojne grupe nude usluge prilagođene potrebama, uključujući lažna putna i identifikaciona dokumenta.

Europol upozorava da je „razlika između legalnih i ilegalnih aktivnosti sve zamagljenija“ i navodi taksiste ili vozače kamiona umešane u krijumčarenje.

Istovremeno i po kvalitetu i po kvantitetu rastu prevare sa dokumentima povezane sa krijumčarenjem migranata.

I dok većina koristi orginalne pasoše ljudi koji liče na one koji su bez pasoša, drugi pribegavaju falsifikovanim ili ukradenim.

Grčka i češka policija 2016. su uhapsile ljude iz kriminalne mreže u Atini koji su prodavali falsifikate za 100 do 3.000 evra po dokumentu. Ta banda je falsifikovala pasoše, nacionalne lične karte, vize, dozvole boravišta, kartice registrovanih tražilaca azila i vozačke dozvole.

Izveštaj Socta predstavlja detaljnu analizu opasnosti od teškog i organizovanog kriminala sa kojima se EU suočava. Sadrži informacije za policiju, one koji odlučuju i širu javnost. Oslanja se na podatke iz  više od 2.300 upitnika koje su popunile članice, partneri Europola van EU, institucionalni partneri.

Organizovani kriminal u eri tehnologije

Europol je ukazao i na drastične promene „slike“ teškog i organizovanog kriminala poslednjih godina, velikim delom zbog tehnološkog napretka koji je imao ogroman uticaj na društvo u celini i ekonomiju.

Ističe se da je tehnologija ključna komponenta većine, ako ne i svih, kriminalnih aktivnosti organizovanih bandi u EU i da im je donela veću fleksibilnost.

Ocenjuje se i da uticaj tehnologije na kriminal prevazilazi internet i njegove mogućnosti i proteže se na inovacije poput dronova, automatizovane logistike i napredne tehnologije štampanja.

Evropska policijska agencija u preporukama je kao najveće pretnje za bezbednost navela sajber kriminal, proizvodnju, trgovinu i distribuciju droge, krijumčarenje migranata, organizovani kriminal u oblasti imovine i krijumčarenje ljudi.

U borbi protiv kriminala Europol preporučuje fokusiranje na još tri pretnje – finansiranje kriminala i pranje novca, prevare sa dokumentima i onlajn trgovinu zabanjenom robom i uslugama.