„U Evropi će doći do ozbiljnih poremećaja, strah od unutrašnjeg sukoba“: Ishod izbora u Francuskoj i uticaj na EU

U javnosti EU je značajno odjeknula izjava francuskog pisca Mišela Uelbeka da se boji unutrašnjih sukoba jer je „sad na delu izborna pobuna dela naroda protiv elita“.

Britanski nedeljnik Ekonomist smatra da „Evropa ulazi u novo doba smanjenog uticaja Francuske“, koja je druga u EU i sedma u svetu ekonomska sila, a uz to i jedina nuklearna vojna snaga u EU.

Nemački mediji i političari misle da bi očekivani dolazak na vlast krajnje desnice narušio veze dve zemlje i time donedavnu „nemačko-francusku pokretačku snagu EU“.

Francuski list Mond piše da je „za partnere u NATO problem jer više ne znaju kako će sarađivati s Francuskom“, imajući u vidu da je tvrdo desna stranka Nacionalno okupljanje (RN), koja će očigledno na izborima osvojiti najveći broj glasova, predočila da želi da Francusku izvuče iz vojne struktrure NATO.

Stranka RN Marin le Pen i mlade zvezde Žordana Bardele je i protiv ulaska Ukrajine u NATO i EU, mada prihvataju da finansijski podrže Kijev do okončanja rata, ali ne i upotrebu francuskog oružja za napade na teritoriju Rusije.

Optimizam pomalo vraćaju predizborne analize da RN ne može dobiti apsolutnu većinu u parlamentu, tako da je moguće da se u Francuskoj formira manjinska ili vlada stručnjaka.

Ali Le Pen i Bardela jasno predočavaju da žele da EU odlučivanje u mnogome vrate na nacionalnu ravan i smanje ovlašćenja Evropske komisije, a nešto slično žele i vladajuće ili koalicione partije u osam članica EU, uključujući Hrvatsku, gde su ekstremno desničarske stranke deo vlasti.

Nacionalno okupljanje se približilo, mada ne i priključilo, grupi u Evropskom parlamentu Rodoljubi za Evropu, mađarskog premijera Viktora Orbana, a bliskost ciljeva potvrđuje u tog grupaciji holandska vladajuća tvrdo desna stranka PVV Gerta Vildersa.
On naglašava da su to političari i stranke „koji vole svoj narod i naciju, žele im snagu i suverenitet, otpor ilegalnoj imigraciji, zaštitu judeo-hrišćanskog nasleđa i porodice“.

I RN je sa tim saglasna, posebno oko toga da se imigranti, pogotovo muslimani, neće integrisati u francusko društvo.

Italijanski list Korijere dela sera je krajnje zabrinut i kaže da „ukoliko lepenisti sprovedu to što obećavaju, to će biti kraj Evrope i temeljnih načela da su zajednički EU zakoni iznad nacionalnih“.

Nemački Velt ipak smatra da „nema mesta strahu za Evropu, jer je većina ljudi za to da postoji ravnoteža između nacije i Evrope, jezika i kulture… što ne izgleda da će ugroziti samu EU i evro“.

Nemački sajt Dojče vele, naprotiv, izražava bojazan da i sama evrozona i valuta mogu biti ugroženi ako u Francuskoj pobede krajnje desne ili krajnje levičarske stranke okupljene u izbornom Novom narodnom frontu.

„Stručnjaci upozoravaju na moguće posledice populističke ekonomske politike i eventualnu eroziju evra“, navodi Dojče vele.

I, kako dodaje, „predizborna obećanja krajnje desnice i krajnje levice u Francuskoj imala su nešto zajedničko: veoma, veoma su skupa – bez obzira da li se radi o tome da se odlazak u penziju vrati na 60 godina, povećanju minimalne zarade ili paušalnom oslobađanju od poreza za osobe mlađe od 30 godina“.

„Obećani izborni pokloni ugrožavaju ionako praznu državnu kasu Francuske milijardama dodatnih izdataka“, mišljenje je stručnjaka koje navodi nemački sajt.