Foto: Pixabay/PexelsOko 12,7 odsto građana Srbije živi u zasebnim porodičnim kućama, što je prosek koji nas smešta u sam vrh evropskih država. Ispred Srbije su samo Kipar, sa prosekom od 15,7 odsto i Severna Makedonija sa 16,8 odsto. Kad je reč o procentu ljudi koji žive u stanovima u Srbiji brojka je skoro duplo veća – 19,4 odsto.
Prema podacima Eurostata, u 2019. godini 46 odsto stanovništva EU živelo je u stanovima, dok je nešto više od trećine (35 odsto) stanovništva živelo u zasebnim kućama (podrazumeva samostojeću stambenu jedinicu za jednu porodicu), a gotovo petina (19 odsto) u dvojnim kućama (stambena jedinica koja se drugoj pridružuje zajedničkim zidom koji dele).
Stanovi su bili najčešći tip prebivališta u 14 država članica, posebno u Letoniji (gde je 66 odsto ljudi živelo u stanovima), Španiji (65 odsto) i Estoniji (61 odsto). Države članice sa najmanjim udelom stanovništva koje živi u stanovima bile su Irska (osam odsto) i Holandija (21 odsto).
Suprotno tome, više od dve trećine stanovništva živelo je u zasebnim kućama u Hrvatskoj (68 odsto), zatim u Sloveniji (66 odsto), Mađarskoj i Rumuniji (obe 65 odsto) i Danskoj (54 odsto).
Holandija i Irska su bile jedine države članice EU u kojima je više od polovine stanovništva 2019. živelo u dvojnim kućama (58 odsto i 53 odsto). Sa druge strane, kad je reč o Srbiji, u takvim tipovima kuća živelo je oko 2,5 odsto građana.
U 2019. godini, sedam od deset ljudi u EU (oko 70 odsto) živelo je u kući ili stanu u svom vlasništvu.
U svim državama članicama EU je u 2019. bilo više vlasnika nego zakupaca, a najveći udeo vlasnika viđen je u Rumuniji (96 odsto), Mađarskoj (92 odsto), Slovačkoj (91 odsto) i Litvaniji (90 odsto). Najmanji udeo rezidencija u kojima žive vlasnici bio je u Nemačkoj (51 odsto) i Austriji (55 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
