U Finskoj otvorena birališta za drugi krug predsedničkih izbora

U prvom krugu 28. januara Stub je bio prvi sa 27,7 odsto glasova, dok je Havisto imao 25,8 odsto.

Oko 4,3 miliona birača ima pravo glasa.

Uloga predsednika dobija dodatno na značaju od kada je zemlja postala članica NATO prošle godine i pogoršanja krize sa susednom Rusijom zbog rata u Ukrajini.

Mada ima ograničena ovlašćena u odnosu na premijera, šef države koji se bira na mandat od šest godina, ipak vodi spoljnu politiku zemlje u bliskoj saradnji sa Vladom. On je takođe vrhovni komandant oružanih snaga, što je važna uloga koja je dobila na značaju sa razvojem geopolitičkih prilika u Evropi i ulaskom Finske u NATO, koja sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara.

Ta nordijska zemlja bila je neutralna za vreme Hladnog rata i prekinula je tri decenije vojne neutralnosti posle invazije na Ukrajinu. Postala je članica Alijanse prošle godine na nezadovoljstvo Rusije koja je zapretila da će na to odgovoriti „kontra merama“.

Finska je krajem avgusta bila suočena sa prilivom migranata na njenu istočnu granicu, optužujući Moskvu da organizuje migrantsku krizu na njenim vratima.

Helsinki je zatvorio svoju granicu sa Rusijom u novembru, što je mera koju su podržali svi predsednički kandidati.

„Činjenica da smo upravo postali članica NATO ima veliki značaj, jer će način na koji će se Alijansa rasporediti u Finskoj biti velikim delom zadatak za novog prdsednika“, rekla je Teodora Helimaki sa univerziteta u Helsinkiju.

Prema anketi televizije Yle od četvrtka Stub ima 54 odsto podrške u odnosu na 46 odsto za Havista.

Stub i Havisto, obojica bivši ministri spoljnih poslova, dele istu viziju o stavu koji treba zauzeti prema Rusiji sa jačanjem sankcija protiv Moskve.

Razlika između dvojice kandidata je u nijansama, rekla je Helimaki i navela pitanje skladištenja i transporta nuklearnog oružja u Finskoj. Peka Havisto ne želi to da odobri, mada, kao članica NATO, obavezna je da učestvuje u vežbama koje se odnose na nuklearnu politiku Alijanse.

Stub ocenjuje da zemlja ne treba da isključi ni jedan deo politike nuklearnog odvraćanja NATO.

S obzirom na nedostatak znatnih razlika po pitanju spoljne politike birači će verovatno donositi odluku prema svojim političkim naklonostima, ocenio je Mati Pesu, istraživač pri Finskom institutu za spoljnu politiku.

„Liberalizam Stuba vezan je za zapadne organizacije i vrednosti, dok se Havisto više usmerava na svetski aspekat, Ujedinjene nacije, mir, razvoj“, rekao je on. Po njegovim rečima Stub je „otvoreniji i moderniji“ dok je Havisto „tradicionalniji i obazriviji“.

Birališta se zatvaraju u 20.00 časova po lokalnom vremenu.