„U Finskoj se nazire egzistencijalna pretnja od Rusije, a spas od SAD je neizvesna“: Džon Kampfner za Gardijan

Priča je živopisno zabeležena u Lenjinovom muzeju u Tampereu, mestu na koje su hiljade sovjetskih građana silazile svake godine, u zvaničnim grupama; u ovim različitim vremenima, gradske vlasti to doživljavaju kao sramotu.

Od kolapsa sovjetskog komunizma 1991, ruske invazije na Ukrajinu 2022. i pristupanja Finske NATO-u 2023. godine, muzej je sukcesivno menjao svoje eksponate.

I dalje priča izuzetnu priču o tom tajnom sastanku pre jednog veka, kada je Finska bila deo carskog ruskog carstva, ali je uživala izvesnu autonomiju sve dok nije stekla nezavisnost neposredno posle boljševičke revolucije 1917.

Za sada, što je hitnije, muzej prikazuje tok odnosa Finske sa Rusijom. Na kraju Drugog svetskog rata, Finska je bila jedna od retkih evropskih zemalja u okruženju SSSR-a koja nije nasilno preuzeta.

Od nje se zahtevalo da ustupi desetinu svoje teritorije i da plati velike reparacije, ali je zadržala svoju nezavisnost.

Ovo je imalo svoju cenu: neutralnost naglašena teškim podaništvom Kremlju. Na 100. godišnjicu Lenjinovog rođenja 1970. godine organizovani su događaji širom Finske. Sada pogrdna reč za sve ovo je Finlandizacija.

Najnovija članica NATO-a (Švedska još uvek čeka), Finska je privremeno zatvorila granicu sa Rusijom jer su tenzije naglo porasle. Sused kao protivnik; prilično je zaokret od 180 stepeni.

Upravo u tom kontekstu Finci su prošle nedelje izašli na birališta u prvom krugu predsedničkih izbora.

Iako zemlja ima parlamentarni sistem, položaj šefa države nije počasni: predsednik određuje parametre spoljne politike i vrhovni je komandant oružanih snaga.

Stoga možda i ne čudi što će se drugi krug, 11. februara, održati između dva spoljnopolitička veterana.

Aleksander Stub, bivši premijer, izašao je vrlo malo ispred (sa 27 odsto glasova naspram 26 odsto) Peke Havista, nedavnog ministra spoljnih poslova.

Prvi može biti desni centar, drugi je sedeo u parlamentu za Zelene. Možda su se svađali oko ekonomije, klimatske krize i socijalnih pitanja, ali o Rusiji oni – i skoro svi političari u Finskoj – imaju sličan glas.

Zaista, tokom predizborne kampanje svih devet kandidata nastojalo je da nadmaši svakoga u svojoj kritici prema Kremlju.

To je čak uključivalo Jusija Hala-Ahoa, sadašnjeg predsednika parlamenta iz populističke krajnje desničarske finske partije, koji je bio treći sa 19 odsto i za dlaku je izostao.

Ili Stub ili Havisto će 1.marta naslediti Saulija Ninistea, koji se povlači nakon dva šestogodišnja mandata.

Niniste je zaslužan za unapređenje prijave Finske za članstvo u NATO-u. U ranom periodu svog mandata, ponosio se svojim bliskim vezama sa Vladimirom Putinom, smatrajući njihove redovne sastanke važnim u pokušaju da ubedi ruskog predsednika da ublaži svoj stav.

To je sve van dnevnog reda. Tokom nedavnih putovanja u Estoniju i Finsku bio sam zapanjen jasnoćom poruke Rusije kao egzistencijalne pretnje.

Usred otvorenog govora među političarima i medijima o pripremama za rat, Finska se ponosi time što već dugo ima jak sistem služenja vojnog roka, kao i ostali Nordijci i Baltici.

Zaista, ideja o njenom ponovnom uspostavljanju sve se više raspravlja u zemljama koje su ga ukinule u poslednje vreme, uključujući Nemačku.

Ipak, kao što priznaju Finska, Estonija i druge nordijske i baltičke države, izbori koji su zaista važni neće biti održani u regionu, već u Sjedinjenim Državama.

Jedva je prikrivena strepnja oko ohrabrenja koje će Putin uzeti ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću.

Odbrambeni i bezbednosni zvaničnici širom Evrope sve više su zabrinuti zbog Trampove posvećenosti članu 5 NATO ugovora, zahtevu da sve članice alijanse pomognu bilo kojoj državi članici ako budu napadnute.

Postoji mnogo spekulacija o načinu i mestu za provokaciju, provokaciju koju je podstakao Putin da bi testirao Trampovu hrabrost, sa pažnjom usmerenom na one delove tri baltičke države sa velikim etničkim ruskim stanovništvom.

Kada se zimski snegovi otope, Finska se sprema za još jedan nalet problema duž granice od 1.340 kilometara koju deli sa Rusijom.

Od prošlog leta pa nadalje, veliki broj tražilaca azila je tražio da pređe istočnu granicu Finske.

U novembru je Finska zatvorila svoju granicu sa Rusijom – ali je kopno toliko porozno da se ovog proleća i leta očekuje veća napetost.

Zvaničnici podsećaju na scene nasilja na poljskoj granici koje su počele 2021. godine kada je diktatura lojalna Kremlju u Belorusiji autobusima prevozila tražioce azila na granicu.

„Sada smo u situaciji da Rusija, a posebno Vladimir Putin, koriste ljude kao oružje“, rekao je Stub tokom završne televizijske debate predsedničke kampanje.

„To je pitanje migranata, to je nemilosrdna, cinična mera. I u tom slučaju, moramo da stavimo bezbednost Finske na prvo mesto“.

Najvažnija pitanja za Fince, Estonce i njihove susede biće da li će za godinu dana partner na koga su se oslanjali u protekle tri decenije da ih sačuvaju – Sjedinjene Države – i dalje biti tu za njih.

Sve dok se Trampova bauk nazire, a Ukrajina ostaje u opasnosti, zabrinutost za bezbednost će dominirati umovima birača.