U Francuskoj poslednji dan kampanje pred drugi krug predsedničkih izbora

Prema poslednjim anketama, Makron, koji bi osvojio od 54 do 56,5 odsto glasova, na putu je da osvoji drugi mandat i boravi još pet godina u Jelisejskoj palati.

Njegov ponovni izbori bi predstavljao veliko olakšanje u Francuskoj ali i u inostranstvu gde se strahuje da ekstremna desnica preuzme vođstvo jedne svetske sile, članice Saveta bezbednosti UN i zemlje koja poseduje nuklearno oružje.

Lideri Nemačke, Španije i Portugala nedavno su pozvali na izbor „demokratskog kandidata“ u Francuskoj.

Mnogi zvaničnici u svetu ne bi želeli da budu svedoci ponovnih populističkih potresa koji su izvazvali Bregzit, ili izbor Donalda Tramp (Trump) u SAD.

U prvom krugu predsedničkih izbore održanog 10. aprila, više od 30 odsto glasalo je za ekstremnu desnicu, 23,25 odsto za Le Penovu i 7,07 odsto za drugog predstavnika ekstremne desnice Erika Zemura (Eric Zemmour).

Makron je posle pet godina na čelu zemlje izazvao nezavodoljstvo Francuza zbog raznih kriza, od građanskog pokreta Žuti prsluci do epidemije korona virusa i rata u Ukrajini.

Prema istraživanju Centra za politička istraživanja prestižne škole Sijans Po (Sciences Po) u Parizu, 38 odsto birača Marin Le Pen izjasnilo se da glasa za nju samo da bi Makronu blokiralo dalji put.

Analitičari strahuju od uzdržanih birača smatrajući da će razlika među kandidatima biti manja ukoliko uzdržanost bude veća.

Predsednički izbori održavaju se u svetlu rata u Ukrajini i francuskog šestomesečnog predsedavanja Savetom Evropske unije.