U Francuskoj se udružila levica da bi se se suprostavila krajnjoj desnici

Poslednje ispitivanje javnog mnjenja predviđa da će Nacionalno okupljanje Marin Le Pen u prvom krugu izbora dobiti 32 odsto glasova, novi levičarski savez 25 odsto, dok partija predsednika Emanuela Makrona pada na treće mesto sa 19 odsto, prenosi Politiko.

Nešto više od dve nedelje do izlaska francuskih glasača na birališta, tempo kampanje je frenetičan i tri glavne grupe su krenule u direktne napade na svoje rivale.

Francuski fragmentirani politički pejzaž i dvokružni sistem podstiču saveze, zbog čega su socijalisti odlučili da udruže snage sa Zelenima, komunistima i Nepokorenom Francuskom, krajnje levičarskom strankom Žan Lika Melenšona.

Melanšon je od sebe odbio mnoge birače na levici fokusirajući se na kritike Izraela zbog rata u Gazi, a njegova stranka je na izborima prošle nedelje zaostala za socijalistima pod vođstvom Rafaela Gluksmana, koji je odlučio da rizikuje i da, prihvatanjem koalicije, izneveri svoje glasače levog centra.

„Meni je jedino važno da Nacionalno okupljanje ne pobedi na izborima i da ne preuzme vlast u državi“, rekao je Gluksman, dodajući da Melanšon neće biti na čelu levičarske koalicije.

Akcije protiv stranke Marin Le Pen najavila je i liderka moćnog levičarskog sindikata CGT Sofi Bine, koja je saopštila da će ovog vikenda biti organizovano 200 protesta širom Francuske.

„Naša odgovornost je da animiramo ljude koji će blokirati krajnju desnicu“, kazala je.

Nekoliko minuta kasnije, predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je u jednom televizijskom intervjuu poručio da je samo on „sposoban da blokira Melanšona i krajnju levicu“ i pozvao „sve patriotske snage republike“ da se udruže kako bi sprečili opasnost od pobede levice.

Prvi put istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da Nacionalno okupljanje ima realne šanse da pobedi na izborima, ali ne i da dobije apsolutnu većinu.

Bardela je obećao da će, ako postane premijer, za nekoliko nedelja biti usvojen Zakon o imigraciji, koji bi omogućio proterivanje „delinkvenata i islamista“, a najavio je i smanjenje cene energenata.

S druge strane, levica je najavila ukidanje penzionih reformi Makronove vlade i snižavanje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina, godinu dana nakon što je povećana na 64, a planira i da poveća minimalnu zaradu sa nešto manje od 1.400, na 1.600 evra mesečno.

Stranka koja je, izgleda, potpuno ispala iz trke su Republikanci, koji su ove nedelje „eksplodirali“ kada je njihov predsednik Erik Sioti rekao da će ući u koaliciju sa Nacionalnim okupljanjem.

Nakon toga je on isključen iz stranke, ali je ostao u njenom sedištu i odbio da se povuče, a epilog bi trebalo da donese sud u Parizu, koji treba da odluči da li je odluka o njegovom isključenju bila u skladu sa partijskim aktima.