U Francuskoj sutra nastavak protesta, uz pojačane mere zabrane

Francuska vlada je ove nedelje saopštila da će dodatno pojačati bezbednost vojnom jedinicom koja će između ostalog obezbeđivati zgrade zvaničnih institucija.

Protesti se i dalje održavaju u svetlu društvenih i političkih tenzija, a nedavno su smenjeni policijski visoki zvaničnici, među kojima načelnik pariske prefekture.

Premijer Eduar Filip je zabranio okupljanja u čuvenoj pariskoj aveniji Jelisejskih polja gde su izbili neredi prošle subote, a i na ranijim protestima koji se organizuju od 17. novembra.

Protesti su takodje zabranjeni u delovima nekih gradova u Francuskoj u kojima su izbijali neredi. Među tim gradovima su Bordo i Nica, a oni koji će se okupiti i pored zabrane biće novčano kažnjeni.

Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner na meti je kritike da nije dobro orbezbedio javni red i mir, i koji je blizak Makronu, izjavio je da će biti demonstrirana nulta tolerancija prema onima koji budu pravili nerede.

Pripadnici misije „Stražar“ neće biti na „prvoj liniji“ već će omogućiti policiji i drugim pripadnicima snaga bezbednosti da se usredsrede na kretanje demonstranata, a cilj je očuvanje javnog reda i mira, navela je vlada.

Inicijativu su, međutim, kritikovale pojedine opozicione stranke.

Desničarska stranka Republikanci smatra da vojnici nisu obučeni za obezbeđivanje javnog reda i mira, već za borbe i da ubijaju u slučaju rata. Radikalna levica ocenila je da vojska ne može da zameni policiju jer to nije njen posao.

Vojna antiteroristička misija „Stražar“ angažovana je od terorističkih napada u januaru 2015. u Parizu. Vojnici su rasporedjeni ispred nekih verskih objekata, kao što su sinagoge i džamije. Nalaze se i na mestima koja mogu da budu mete napada, kao što su turističke lokacije ili železničke stanice.

Protesti pokreta „Žuti prsluci“ traju od 17. novembra i pored ustupaka vlasti i velike nacionalne debate koju je organizovao predsednik Emanuel Makron. On je obilazio nekoliko meseci zemlju gde je razgovarao sa lokalnim zvaničnicima, predstavnicima preduzeća i meštanima.

Kriza nastala protestima i nezadovoljstom gradjana opštom državnom politikom jedna je od najvećih kriza s kojom se suočava centristički predsednik od dolaska na vlasti u maju 2017. godine.