U Gruziji desetine hiljada ljudi na ulicama i posle najave povlačenju predloga spornog zakona

Predlog zakona predviđa da mediji i nevladine organizacije koji dobijaju više od 20 odsto sredstava iz stranih izvora, budu registrovani kao „agenti stranog uticaja“.

Vladajuća stranka „Gruzijski san“ je u saopštenju ocenila da je predlog zakona „predstavljen u lošem svetlu na pogrešan način“ i najavila „javne konsultacije“ da bi se „bolje objasnila“ svrha tog propisa.

Predsednica Salome Zurabišvili, prozapadna kritičarka vlade svoje zemlje koja ima ograničena ovlašćenja, već je pozdravila „pobedu“ demonstranata.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, odgovarajući na jedan od zahteva opozicije, danas objavilo da će osloboditi sve demonstrante uhapšene od utorka, kada su počeli masovniji protesti. Ministarstvo je ipak navelo u saopštenju da se istragom još identifikuju oni koji su napadali policiju.

Večeras su u centru Tbilisija mnogi mahali zastavama Gruzije, ali i Ukrajine i EU, i pevali „Odu radosti“ – himnu EU i Evrope.

Demonstranti, među kojima mnogi studenti, okupili su se na poziv opozicionih stranaka koje su pozvale i na skup sutra u podne, kada iz Parlamenta treba zvanično da se povuče predlog zakona.

Demonstranti su danima protestovali jer smatraju da je predlog zakona usmeren protiv neistomišljenika i na gušenje medijskih sloboda. Policija je protiv demonstranata koristila suzavac i vodene topove.

Protivnici predloga zakona su ukazivali da je inspirisan zakonom koji vlasti Rusije koriste da ućutkaju kritičare i da bi mogao da ugrozi težnje Gruzije da postane članica NATO-a i Evropske unije.

Kremlj je danas izrazio zabrinutost zbog nemira u toj susednoj zemlji i negirao bilo kakvu vezu s gruzijskim zakonom.

Delegacija EU u Gruziji je pozdravila najavu povlačenja zakona, i pozvala vladu da nastavi sa proevropskim reformama.

Sjedinjene Države su rekle da „pozdravljaju“ odustajanje od zakona koji je „protivan evroatlantskim vrednostima“ i pozvale vladu da ga „potpuno povuče“.

Francuski predsednik Emanuel Makron čestitao je što se „čula privrženost Gruzijaca demokratskim vrednostima, slobodi štampe i slobodi udruživanja“.

Bivšu sovjetsku republiku na Kavkazu, Gruziju godinama potresa politička kriza koja je simptomatična za natezanje između EU i Rusije. Moskva i Tbilisi sukobili su se 2008. godine u kratkom ratu koji je pobedila ruska vojska.
Tako su ove demonstracije deo šireg konteksta političke krize.

Tbilisi zvanično ima cilj da se pridruži EU i NATO-u, što je politika od „Revolucije ruža“ 2003. godine koja je dovela na vlast prozapadnog Mihaila Sakašvilija, koji je sada opozicionar u zatvoru.

Ali, nekoliko nedavnih poteza aktuelne vlade, među kojima i predlog zakona o „stranim agentima“, dovelo je u sumnju da li će se prozapadne težnje nastaviti, a opozicija Vladu optužuje da podržava Moskvu.

Za Tomasa de Vala, specijalistu za Kavkaz u Istraživačkom centru Karnegi Jurop, način na koji Gruzija bude izašla iz krize mogao bi biti odlučujući za njenu budućnost. „Gruziju jeste demokratija, ali demokratija u teškoćama“, rekao je on.