U Gvatemali počinje suđenje za genocid protiv visokih vojnih zvaničnika

Penzionisani načelnik vojske Benedikto Lukas Garsija i bivši šef vojne obaveštajne službe Manuel Kalehas i Kaljehas optuženi su za genocide, prisilni nestanak i zločine protiv čovečnosti u kojima je stradala najmanje 1.421 žrtva. Obojica su osuđena 2018. godine pod optužbom za silovanje, mučenje i prisilni nestanak političke aktivistkinje Eme Moline Tajsen, kao i za prisilni nestanak njenog 14-godišnjeg brata 1981. godine.

Slučaj je među nekoliko amblematičnih postupaka za ratne zločine koji su i dalje aktivni na sudovima u Gvatemali, a preživeli i porodice žrtava traže odgovornost za teška kršenja ljudskih prava koja su se dogodila tokom 36-godišnjeg građanskog rata u zemlji (1960-1996). Ovo se dešava uprkos kampanji da se desetine nezavisnih sudija i tužilaca u Gvatemali uklone, kriminalizuju ili proteraju u egzil.

Prema tužiocima, optuženi zvaničnici su odgovorni za planiranje i sprovođenje strategije protiv pobunjenika gvatemalske vojske u regionu Iksil, nakon što su utvrdili da je to područje „neprijateljska teritorija“. Tužioci tvrde da je politika spaljene zemlje rezultirala masakrima i drugim teškim zločinima nad populacijom Maja Iksil i da je vojska osmislila politiku da eliminiše civilno stanovništvo. Dokazi optužbe uključuju iskaze svedoka, iskaze veštaka, službene dokumente i forenzičke dokaze.

Gvatemalski sudovi su dva puta utvrdili da je gvatemalska vojska sprovodila državnu politiku genocida tokom vlade naslednice Lukasa Garsije, koju je predvodio Efrain Rios Mont. Rios Mont je osuđen za genocid i zločine protiv čovečnosti protiv Maja Iksila 2013. godine i osuđen na 80 godina zatvora. U veoma kontroverznoj presudi, Ustavni sud Gvatemale je kasnije poništio osudu. Rios Mont je umro u aprilu 2018. u jeku ponovljenog suđenja. U presudi iz 2018. godine, sud je jednoglasno utvrdio da je gvatemalska vojska počinila genocid nad populacijom Maja Iksil, ali je jedinog optuženog u tom slučaju oslobodio krivice, prenosi VOLA.

Viši saradnik VOLA Jo-Marie Burt, međunarodni stručnjak za tranzicionu pravdu i dugogodišnji posmatrač suđenja za ratne zločine u Gvatemali, nadgledaće postupak u slučaju genocida Maje Iksil, uz podršku organizacije Istina i pravda u Gvatemali.
Prema izveštaju Katoličke crkve Guatemala Nunca Mas, između 1978. i 1982. godine, vrhovna vojna komanda je sprovela vojnu kontraofanzivu kroz operacije koje su ostavile najmanje 12.400 žrtava u opštinama Santa Marija Nebaj, San Gaspar Čajul i San Huan Kocal. Nalazi se u departmanu El Kiče.

Državno tužilaštvo je 25. novembra 2019. godine optužilo trojicu pripadnika Generalštaba Vojske za komandnu odgovornost za zločine genocida, prisilnog nestanka i zločine protiv čovečnosti počinjene u kontekstu ovih operacija, među kojima su i Lukas Garsija, Kalehas i Kaljehas i šef vojnih operacija Cezar Oktavio Noguera Argueta.

Sudija Migel Anhel Galvez, koji je u to vreme predsedavao Sudom visokog rizika „B“, bio je zadužen za pretpretresnu fazu slučaja. Saslušanja u fazi dokaznog postupka počela su u martu 2020. U avgustu 2021, nakon što je rešio prigovore odbrane, sudija je odlučio da postoji dovoljno dokaza da se Lukas Garsija i Kalehas i Kalehas dovedu pred suđenje.

Noguera Argueta je preminuo 20. novembra 2020. i zbog toga su optužbe protiv njega odbačene.

Posle intenzivne kampanje zastrašivanja i progona, sudija Galvez je podneo ostavku 15. novembra 2022. i živi u egzilu.

Tužilaštvo, koje čine Kancelarija javnog tužioca, Udruženje za pravdu i pomirenje (AJR) i Kancelarija za ljudska prava Arhiepiskopije Gvatemale (ODHAG), predstavilo je kao dokaz 200 preživelih svedoka, 148 izveštaja forenzičkih veštaka Fondacije za forenzičku antropologiju. Gvatemala, 12 stručnih izveštaja naučnih eksperata i više od 70 vojnih, istorijskih i novinskih dokumenata koji podržavaju žrtve masakra, pojedinačnih i kolektivnih akata, kao i teških kršenja ljudskih prava.

Kao što je VOLA nedavno primetio, tokom protekle decenije, mreže sastavljene od članova političke i vojne elite Gvatemale, kriminalnih grupa i privatnog sektora mobilisale su se da suprotstave napore protiv nekažnjivosti. Ove grupe su našle zajednički cilj u sadašnjoj administraciji predsednika Alehandra Giammatteija, koji je nadgledao masovnu demontažu institucija koje su uspostavljene radi sprovođenja Mirovnog sporazuma.

Ove akcije vlade Giammatteija prete da potkopaju sposobnost žrtava teških kršenja ljudskih prava da pristupe pravdi, istini i reparacijama. Suđenje visokim vojnim zvaničnicima koji su optuženi za genocid počinje 9. januara 2023. godine biće ključni test za pravosudni sistem u Gvatemali.