„U Hagu se ne sudi samo Izraelu, ne dozvoliti da slučaj Srbije postane presedan za druge slučajeve genocida“: Apel preživelih iz Bosne

Arnesa Buljušmić-Kustura je istraživačica i međunarodni operativni menadžer za „Remembering Srbencia UK“.

Kao dete koje je živelo pod opsadom u Sarajevu, njeni rođaci su bili među 100.000 ubijenih tokom rata 1992-95. Dok je njen otac preživeo i koncentracioni logor, posmrtni ostaci drugih rođaka tek treba da budu pronađeni.

Sa pet godina seća se na nju je pucao snajperista dok je skupljala vodu iz humanitarnog kamiona.

Podsećajući se na zločine rata i genocida u Srebrenici, ona se plaši da će važan slučaj pokrenut protiv Srbije za genocid u Hagu pre nekoliko decenija – koji je utvrdio da se genocid zaista dogodio u Srebrenici, ali je Srbiju oslobodio direktne namere da počini genocid – postati presedan za druge slučajeve genocida.

„Ludost je da smo 30 godina kasnije i dalje u istoj poziciji, da imamo iste razgovore“, rekla je Buljušmić-Kustura, edukatorka o genocidu u Londonu.

„Trenutno smo zaista na ivici gde se ne sudi samo Izraelu, već na neki način čitavom međunarodnom humanitarnom pravu i njegovom okviru“.

Nakon što je prošle sedmice pratila postupak u Hagu, Buljušmić-Kustura je prikupila više od 1.000 potpisa bosanskih žrtava genocida i rata širom Bosne, SAD i Velike Britanije u otvorenom pismu Međunarodnom sudu pravde (ICJ).

Pismo poziva sud UN da spreči ponavljanje istorije sprovođenjem „privremenih mera“ koje je predložila Južna Afrika, a koje zahtevaju akcije, poput prekida vatre, kako bi se ublažio rizik od genocida.

Izraelska strana tvrdi da privremene mere treba odbaciti, nazvavši ih „nesavesnim“ i rekavši da nastoje „ometati inherentno pravo Izraela da se brani“.

U pismu se te mere nazivaju „kritičnim za sprečavanje daljih masovnih zločina“.

„Istorija nam je pokazala da je neuspeh međunarodne zajednice da uvede suspenziju vojnih aktivnosti u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji 1993. rezultirao genocidom, prisilnim etničkim raseljavanjem i raznim zločinima protiv čovečnosti“, navodi se u pismu.

„Pravovremeni prekid vatre, kako je predložila Republika Bosna i Hercegovina 1993. nesumnjivo je mogao spasiti mnoge živote“.

Izraelski rat u Gazi ubio je više od 22.000 Palestinaca. Gledanje rata na internetu u realnom vremenu izvuklo je na površinu traumatična sećanja za mnoge preživele Bošnjake, aktiviste i prosvetne radnike, rekla je Buljušmić-Kustura.

„Svi sa kojima razgovaram imaju veoma slična osećanja“, rekla je ona. „A kako i ne bi morali da to gledaju uživo na svom telefonu? Ne možete pobeći od toga.“

Za Ahmeda Hrustanovića, pismo MSP je mali čin koji preživeli mogu preduzeti. „Taj sud je mogao da zaustavi rat u bivšoj Jugoslaviji, ali nije. Tako da sada imaju priliku da učine dobro ljudima u Palestini. Nisu nam pomogli, i šta se desilo? Genocid u Srebrenici”, rekao je Hrustanović.

Međunarodni krivični sud je 1993. ukazao na određene privremene mere „u cilju zaštite prava po Konvenciji o genocidu”. U julu 1995. godine, snage bosanskih Srba sistematski su ubile oko 8.000 bosanskih Muslimana, uključujući članove Hrustanovićeve porodice u Srebrenici.

To je i dalje jedini masakr u Evropi od Drugog svetskog rata koji je proglašen genocidom.

„Bude nam se traume, patimo, sećamo se šta smo preživeli, pa smo pokušali nešto da uradimo”, rekao je Hrustanović, koji se pre deceniju vratio u Srebrenicu. „To je za njih, ne radi se o nama.“

Budući da se u detinjstvu suočila s progonom tokom rata u BiH, Emina Ćerimović je rekla da iz prve ruke zna važnost pravde i odgovornosti.

Kao pomoćnica direktora odeljenja za prava osoba sa invaliditetom Human Rights Watch, poslednjih nedelja je razgovarala sa Palestincima sa invaliditetom u Gazi.

„Ozbiljnost užasa sa kojima se oni, kao i svi Palestinci u Gazi, suočavaju u razmerama bez presedana u modernoj istoriji Izraela i Palestine čine postupak pred MSP-om preko potreban“, rekla je ona.

U postupku, Južna Afrika je navela da je međunarodna zajednica „više puta izneverila“ ljude u Ruandi i Bosni i narod Rohinja u Mjanmaru. MSP može doneti privremenu odluku u roku od nekoliko nedelja.

„Južna Afrika je otključala proces na svetskom sudu za verodostojno ispitivanje ponašanja Izraela i razmatranje mera koje bi mogle sprečiti patnju, zaštititi civile i obezbediti poštovanje međunarodnog prava“, rekla je Ćerimović, pozivajući vlade širom sveta da podrže postupak.

Prošle nedelje Nemačka je saopštila da će se umešati u postupak u ime Izraela, rekavši da „nema nikakvog osnova“ za optužbu za genocid.

„Nemačka vlada odlučno i izričito odbacuje optužbe za genocid podignute protiv Izraela pred međunarodnim sudom pravde“, rekao je portparol vlade u saopštenju.

„U svetlu nemačke istorije i zločina protiv čovečnosti nemačka vlada je posebno posvećena konvenciji UN o genocidu“, rekao je on.

Prema pravilima suda, ako Nemačka podnese izjavu o intervenciji u slučaju, mogla bi da iznosi pravne argumente u ime Izraela.

Konvencija iz 1948. doneta nakon masovnog ubistva Jevreja u nacističkom holokaustu, definiše genocid kao „dela počinjena sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa”. Odluke MSP su konačne i bez žalbe, ali sud nema načina da ih sprovede.