U Hrvatskoj zbog epidemije prepolovljeno javno izvođenje muzike

U tom sektoru najviše pogođenom „koronakrizom“, prenela je agencija Hina, pad u „primarnom korišćenju muzike“ – koncertima zabavne muzike iznosi 47 odsto, a ozbiljne muzike 22 odsto.

Pad „sekundarnog korišćenja muzike kod generalnih korisnika“ – hotela, lokala, trgovačkih centara, zanatstva i ostalih iznosi 39 odsto, a kod kinematografa i „online videoteka“ 52 odsto.

„Pune razmere posledica korona krize na javno emitovanje muzike osetiće se tek u drugoj polovini ove i sledeće godine, budući da procenti pada sadrže naplatu zaostataka iz prethodnih godina, na čemu se pojačano radilo proteklih meseci zbog smanjenog opsega aktuelnog poslovanja“, izvestila je ZAMP.

Licence za autorska prava koje prodaje ZAMP, lane su prvi put prešle 140 miliona kuna (18,6 miliona evra), no zbog epidemije ove godinu bi pad tih prihoda mogao iznositi do 40 odsto.

Po procenama Svetskog ekonomskog foruma, vrednost industrije muzike u svetu veća je od 50 milijardi dolara. Glavni izvori prihoda su koncerti, a slede prodaja i korišćenje snimaka i rastući prihodi od sponzora.

Prva dva izvora obuhvataju i autorske honorare od korišćenja dela na koncertima i u RTV-programima, u poslovanju ugostitelja i drugih.

Od izbijanja pandemije prve propratne privredne žrtve bili su svi koji učestvuju u organizaciji i postavljanju muzičkih priredbi – koncerata i nastupa. Taj deo prihoda, koji čini oko 50 odsto prihoda muzičke industrije, preko noći je u svetu sveden na nulu, ukazala je ZAMP.

Pored samih muzičara, bez prihoda su ostali i priređivači događaja, dvorane, producenti, oni koji se bave najmom pozornica i opreme, tehničari, pomoćni radnici i mnogi drugi.