U izbore u SAD se mešali Rusija, Iran, Kuba, Venecuela…

Izveštaj na 15 strana objavila je Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe. U njemu se naglašavaju tvrdnje, prenosi Gardijan, da su Trampovi saveznici navedeni da nesvesno čine ono što je htela Moskva, tako što su širili navode koje su protiv Bajdena iznosili ukrajinski akteri povezani s Rusijom.

U saopštenju Adama Šifa, predsednika Odbora za obaveštajna pitanja u Predstavničkom domu Kongresa SAD, navodi se da je „Rusija preko izaslanika uspešno sprovela obaveštajnu operaciju kojom je probijen (Trampov) unutrašnji krug. Pojedince koji su bliski bivšem predsedniku targetirali su agenti ruske obaveštajne službe, uključujući Andriju Derkaha i Konstantina Kilimnika, koji su širili dezinformacije po našem političkom sistemu s namerom da unize sada predsednika Bajdena, nanoseći štetu njegovoj kandidaturi.“

Kilimnik je prijavio veze sa Polom Manafortom, koji je 2016. vodio Trampovu predsedničku kampanju, a koji je bio u zatvoru pod istragom koju je predvodio specijalni savetnik Robert Miler.

Njega je, međutim, Tramp pomilovao malo pre isteka svog mandata. Derkah je blisko sarađivao s Rudolfom Đulijanijem, bivšim gradonačelnikom Njujorka, koji je bio Trampov lični advokat, nastojeći da razotkrije političku prljavštinu na Bajdenovom imenu i imenu njegove porodice, što je činilo okosnicu Trampovog prvog impičmenta.

Bajden je Trampa pobedio sa 306 naspram 232 glasa Izbornog koledža, kao i sa sedam miliona glasova birača više.

Rezultat Izbornog koledža je bio isti kao 2016. kada je Tramp pobedio Hilari Klinton, iako je imao gotovo tri miliona manje glasova birača.

Američka obaveštajna služba se slaže da je bilo organizovanih pokušaja Rusije da na izborima pomogne Trampu, što su zaključci koje Moskva i Tramp negiraju.

U izveštaju koji je objavljen u ponedeljak se takođe navodi da za razliku od prethodnih izbora, ruski hakeri nisu pokušavali da upadnu u izbornu infrastrukturu.

Dodaje se i da je bilo pokušaja da se odbiju Trampovi birači, uključujući „razgranatu tajnu kampanju vršenja uticaja“ koju je sprovodio Iran s namerom da osujeti podršku za bivšeg predsednika.

Izveštaj se takođe bavi i kontranarativom koji su gurali Trampovi saveznici da se Kina mešala u korist Bajdena sa zaključkom da Peking „nije pokušavao da se meša (u izbore)“.

„Kina je težila stabilnosti u svojim odnosima sa SAD i izborni rezultat nije smatrala dovoljno korisnim da bi rizikovala da dobije kontraudarac ukoliko bi bila uhvaćena“, navodi se u izveštaju.

Američki zvaničnici su takođe rekli da su u izbore pokušali da se mešaju i Kuba, Venecuela i libanska ekstremistička grupa Hezbolah „mada generalno procenjujemo da su ti napori bili manjeg opsega u odnosu na napore Rusije i Irana“.

„Bez obzira na to koja država nastoji da utiče na naš politički sistem i ko od toga ima koristi, obe partije moraju da govore jednim glasom i distanciraju se od svih pokušaja mešanja u naše izbore. Moramo da se zaštitimo i nastojimo da odvratimo sve pokušaje stranog mešanja i obezbedimo garancije da američki birači odlučuju na američkim izborima“, rekao je Šif.

Mark Vorner iz Odbora za obaveštajna pitanja Senata SAD je rekao da je „obaveštajna zajednica postala bolja u detektovanju ovih napora, te smo uspostavili bolju odbranu od mešanja u izbore“.

On je, međutim, ukazao da „problem mešanja stranih aktera neće nestati“.

„Problem stranih aktera koji pokušavaju da utiču na američko izborno telo neće nestati, a s obzirom na aktuelne političke podele, u ovoj zemlji mogu da nađu pogodno tlo za to u kojem će napredovati i ubuduće“, rekao je Vorner.