U kojim sve gradovima postoji besplatni gradski prevoz?

Mahom su svi zadovoljni – građani uštede novac za druge stvari, autobuse čekaju manje od desetak minuta, povećan je broj putnika među kojima znatno više onih koji dio juče nisu izlazili iz automobila i bilo im je ispod časti da se voze gradskim prevozom. Pritom saobraćajne gužve su znatno manje.

Denkerk, koji broji 200.000 stanovnika je pre mesec dana postao najveći grad u Evropi koji nudi besplatan javni prevoz. Gradski autobusi dostupni svima, pa čak i posetiocima. Za primenu ovakve šeme, čelnici Denkerka su našli inspiraciju u Talinu, estonskoj prestonici koja je pre pet godina postala prva evropska prestonica koja je ponudila besplatan autobus, tramvaj i trolejbus, ali samo stanovnicima registrovanim u opštini.

Dovoljno je bilo da plate dva evra za takozvanu zelenu kartu nakon čega ostvaruju pravo za sva besplatna putovanja. Kad je Talin sveo račune ispostavilo se da je zabeležen porast od 25.000 broja registrovanih stanovnika na već zvanično prijavljenih 416.000 za koji lokalne vlasti dobijaju 1.000 evra godišnje poreza na dohodak po glavi stanovnika. Posle pet godina čelnici grada tvrde da nemaju gubitaka, a vlada planira da ove godine uvede besplatan javni prevoz u svim estonskim gradovima.

Šef kancelarije EU u Talinu Alan Alakula samouvereno tvrdi da „ne samo da pokrivamo troškove, već imamo i višak. Zaradili smo dvostruko više nego što smo izgubili od uvođenja besplatnog prevoza. Sretni smo što je veliki broj ljudi odlučio da se registruju kao stanovnici Talina kako bi iskoristili besplatan javni prevoz”.

Glavni grad Estonije pre uvođenja besplatnog javnog prevoza, kako kaže, bio je zagušen automobilima, a vazduh je sada mnogo čistiji. S uvođenjem besplatnog prevoza, porasle su cene parkiranja, ali Alakula kaže da se niko ne žali jer postoji besplatna alternativa. On ističe i da Pariz razmatra uvođenje besplatnog javnog prevoza kada „takav grad donese odluku o besplatnom gradskom prevozu, sigurno će ga slediti i ostali”.

Februara ove godine, Nemačka je izrazila spremnost da testira sličan projekat besplatnog javnog prevoza u pet gradova, među njima i bivša prestonica Bon i industrijski gradovi poput Esena i Manhajma. U junu se našlo kompromisno rešenje – znatno je smanjena cena javnog prevoza ne bi li se ljudi naterali da što manje koriste automobile.

Kineski Čangning, u provinciji Hunan, dom za 14 miliona stanovnika je jedini grad veći od Talina čiji se stanovnici voze besplatno. I to od 2008. Broj putnika je, kako navode čelnici, porastao za 60 odsto od dana kada je počela primena projekta. Inače, grad je očajnički želeo da smanji zagušenje prevoza u gradu.

Istraživanje o besplatnom javnom prevozu koje je sproveo žurnal Metropoliten pokazuje povećanje mobilnosti među starijima ali i mladima te povećanje osećaja slobode. Nior, grad na zapadu Francuske, uveo je besplatne autobuse za svojih 125.000 stanovnika pre godinu dana. Poput Denkerka i ovaj grad beleži porast broja putnika na pojedinim rutama i više od 100 odsto. Čelnici Denkerka takođe se hvale uspehom, na nekim rutama broj putnika je veći za 50 odsto na drugima čak 85 odsto.

Pristalice ideje se slažu da su sva mišljenja protivna projektu besplatnog gradskog prevoza rezultat pogrešno prihvaćene dogme i predrasuda. Obično se misli da ako je nešto besplatno da nema vrednost što, ispostavlja se, nije primenjivo na ovaj projekat. Iako priznaju da ova ideja možda ne bi svuda funkcionisala kako treba, ipak je dobra za životnu sredinu, gest solidarnosti i nadasve promoviše ravnopravniju redistribuciju bogastva od smanjenja poreza.

Broj autobusa koji besplatno saobraćaju u Denkerku je 140, uključujući i nova zelena vozila koja koriste prirodni gas. Broj putnika je neuporedivo veći. Sada gradski prevoz izgleda potpuno drugačije – odreda građani nazovu vozaču dobar dan, komuniciraju jedni sa drugima, promenili su percepciju. Busom su se ranije vozili oni koji nemaju opciju – mladi, stari i siromašni bez automobila. Sada je gradski prevoz za sve, tvrede čelnici Denkerka .

Besplatan javni prevoz ima i svoje kritičare koji često napominju da je opravdano omogućiti besplatan prevoz za najugroženije ali za sve i nije baš jer se na ovaj način javni prevoz lišava resursa neophodnih za razvoj. U Parizu recimo prijavljeni prihodi od karata za javni prevoiz čine polovinu troškova poslovanja. Kada je jednom prilikom gradonačelnica Pariza An Idalgo nagovestila da će razmotriti ideju o besplatnom prevozu pojedine ekonomiste su odgovorio da to nema smisla.

Sa druge strane, ako se uzme u obzir da je mesečna karta za putovanja po Londonu košta gotovo 200 funti, u Kopenhagenu 160 funti, onda i ne čudi osmeh na licu stanovnika Talina ali i drugih gradova nosioca projekta na pitanje koje prednosti imaju od besplatnog javnog prevoza. Ispostavilo se da je, kada je Edgar Savisar, gradonačelnik Talina, projekat nazvao „13. plata“ bio u pravu jer porodice zahvaljujući besplatnom prevozu uštede mesečnu platu.

U našoj zemlji ni sličan projekat nije u planu. Tokom predizborne kampanje pojedini opozicionari obećavali su besplatan gradski prevoz za sve. Za sada, jedine povlastice imaju trudnice i porodilje, koje moraju imati „Bus plus“ karticu uz prethodno priloženu medicinsku dokumentaciju.

Takođe, u povlašćenoj kategoriji su penzioneri sa primanjima koja ne prelaze iznos od 25.000 dinara. Oni imaju pravo na povlašćenu godišnju kartu za javni prevoz u iznosu od 407 dinara. Osnovci su jedino u kategoriji onih koji potpuno besplatno vade prvu Busplus karticu i ona važi do isteka osmog razreda bez potrebe da se produži važenje za svaku školsku godinu.

Odnedavno postoji mogućnost da svake subote i srede putnici u vozilima javnog prevoza u Beogradu plate svoje karte po promotivnim cenama od 1, 2 i 3 dinara, umesto uobičajenih cena koje važe za plaćanje beskontaktnim karticama. Imajući u vidu da se to odnosi na one putnike koji su korisnici Mastercard i Maestro beskontaktnih kartica samim tim je ovaj projekat vrlo ograničen na uzak krug građana.

Bogat spisak država

Bogat je spisak država i gradova koji nude besplatni javni prevoz svojim građanima. Među njima četiri grada u Australiji, jedan u Belgiji, 13 u Brazilu, jedan u Bugarskoj, tri u Kanadi, dva u Kini, po tri u Češkoj i Danskoj, pet u Engleskoj, po jedan u Estoniji, Finskoj, Farskim Ostrvima, više od deset u Francuskoj, u grčkoj prestonici Atini, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Malezija, Norveška, čak 30 gradova u Poljskoj, Rusija, Škotska, Slovenija, Španija po jedan grad, sedam u Švedskoj, jedan u Tajlandu, Tuirskoj i Ukrajini, 33 grada u Sjedinjem Državama i jedan u Velsu.