U kojim zemljama Evrope se ljudi najviše plaše gubitka blagostanja zbog rata i energetske krize?

Mračne budućnosti, za Česima se plaše najčešće još i Nemci, 64 odsto dok je prosek za celu Evropsku uniju manje od 50 odsto pesimista.

„Ljudi shvataju da smo zbog poskupljenja energije i inflacije u ozbiljnim teškoćama. Istovremeno su ubedjeni da vlada nije dovoljno kompetentna da izadje na kraj sa teškoćama. Logično je da rastu bojazni gde to sve može da završi“, kazao je o rezultatima ankete Jan Hartl iz češke agencije za istraživanje javnog mnjenja STEM portalu Seznamzpravy.cz.

Hartl je dodao da, iako se za sada ne dešava ništa, Česi se plaše da će ostati bez blagostanja do koga su došli poslednjih decenija dok u mirnim vremenima spadaju u zadovoljnije narode sa više od pola anketiranih koji stanje svoje porodice i u zemlji ocenjuju kao dobro.

Pre pandemije Česi su spadali u narode koji u EU gledaju sa najviše optimizma u budućnost, u pandemiji kada se pokazalo da vlada tadašnjeg premijera Andreja Babiša ne zna kojim merama da sa kovidom izadje na kraj Česi su postali najveći pesimisti i vladi je verovalo svega 19 odsto gradjana, da bi se optimizam vratio sa promenom vlade i jenjavanjem pandemije, sve do napada Rusije na Ukrajinu krajem februara.

Anketa Eurobarometra radjena je u julu i avgustu pre nego što je češka vlada saopštila da će dotirati struju i gas domaćinstvima a zatim donela odluku da postavi gornju granicu cena za energente za domaćnstva i manja i srednja preduzeća, dok će velikim preduzećima dotirati deo dobiti izgubljene zbog visokih cena energija.

Ta odluka vlade premijera Petra Fijale da Česi neće ostati prepušteni sami sebi u krizi proredila je i redove demonstranata koje je na ulice izvela šarolika inicijativa ekstremista, desničarskih i levičarskih, antivakcinaša i drugih antisistemskih pokreta koji traže rušenje vlade, istupanje iz EU, NATO, Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, a okretanje spoljne politike prema Rusiji jer veruju da bi im Moskva odmah isporučila jeftin gas po cenama pre krize.

Dok je početkom septembra, pre odluke o postavljanju granica za cene i kompenzacijama preduzećima antisistemska koalicija na demonstracije nazvane „Češka na prvom mestu“ uspela da izvede na Vaclavski trg u Pragu oko 70.000 ljudi, naredne demonstracije posle saopštene odluke imale su upola manje učešće a sindikati su u subotu na svoje demonstracije protiv poskupljenja i za veće plate uspele da okupe tek nekoliko hiljada demonstranata.

„Udeo Čeha koji se kreću u antisitemskim mehurima ne prelazi kao u drugim zemljama 20 do 30 odsto odrasle populacije“, kazao je sociolog Hartl.