U kojim zemljama se ne pomera sat?

U rezoluciji usvojenoj na zasedanju u Strazburu, Evropska komisija se poziva i da predloži promene postojeće regulative ako bude potrebno, objavljeno je na sajtu EP.

Poslanici EP su raspravljali o inicijativama da se ukine zimsko i letnje računanje vremena u Evropskoj uniji (EU) koje su pokrenute pošto su pojedine studije pokazale da pomeranje kazaljki za jedan sat dva puta godišnje „negativno utiče na ljudsko zdravlje, poljoprivredu i sigurnost u saobraćaju“.

Te inicijative su pokazale da je javnost zabrinuta zbog pomeranja kazaljki poslednjeg vikenda u martu i oktobru a brojne studije nisu došle do konačnih zaključaka ali su ukazale na negativne efekte po ljudsko zdravlje, rečeno je u raspravi, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Rezolucija kojom se traži detaljna analiza uticaja prelaska na letnje odnosno zimsko računanje vremena usvojena je sa 384 glasa „za“ i 153 „protiv“, a 12 poslanika je bilo uzdržano.

Pravilo prelaska na letnje računanje vremena uvedeno je kako bi se što više iskoristilo dnevno svetlo u periodu godine kada je dan duži jer se pomeranjem kazaljki jedan sat unapred na proleće i zalazak sunca „odlaže“ za jedan sat.

Istraživanja su, kako prenosi Radio Slobodna Evropa, pokazala da prelazak na letnje računanje vremena pogoduje tržištu, posebno sektoru saobraćaja kao i slobodnim aktivnostima na otvrenom, a ostvaruju se i manje uštede u potrošnji energije dok se uticaj na druge sektore privrede ne može utvrditi.

Ideju o pmeranju kazaljki na satu prvi je smislio Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. predložio letnje pomeranje vremena za dva sata, ali je njegova ideja bila zaboravljena sve dok isti predlog 1907. nije podneo Britanac Vilijam Vilet.

On se zalagao za ovu ideju do Prvog svetskog rata, ali pošto je preminuo u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao njegov predlog bude zvanično prihvaćen. Pošto je zimsko računanje vremena ono „pravo“, osnovna ideja je da se leti duže koristi dnevno svetlo.

Prva zemlja koja je uvela pomeranje časovnika bila je Nemačka koja je aprila 1916. zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Ubrzo nakon Nemačke, to je učinila i Velika Britanija, a potom i ostale evropske zemlje i SAD.

Prema poslednjim podacima, u svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vreme.

Od 2002. godine, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru. Srbija je prvi put počela da koristi letnje računanje vremena 1983. godine. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa EU.

Danas sve zemlje Evrope, koriste letenje i zimsko računanje vremena, osim Islanda, Belorusije, Rusije, Gruzije, Jermenije  i Turske.

Letnje računanje vremena ne koristi se ni u Siriji, Jordanu, kao ni u Izraelu.

Mongolija je primenila ovaj sistem ponovo tek nedavno, tačnije 2015. godine. U Africi ovaj sistem nikada nije doživeo popularnost, ali su Maroko i Zapadna Sahara prvi put rešili da pomere vreme tek pre dve godine, kao i Namibija na jugu kontinenta.

Većina na severno američkom kontinentu koristi letnje računanje vremena, izuzev Arizone i Havaja. S druge strane, većina južnoameričkih država ne koristi ovakava sistem računanja vremena osim u delovima južnog Brazila.

Australija i Novi Zeland pomeraju kazaljke, dok Kina to nikada nije činila.