U Melburn pre tenisera stigla omikron mutacija

Novi soj korona virusa, omikron, stigao je i u Australiju. Naime, u Melburnu su, prema pisanju Ej Bi Sija otkrivena najmanje dva slučaja zaraze ovom varijantom.

Kako vlasti naglašavaju, nijedan od slučajeva nema veze sa međunarodnim putovanjima, a izvor infekcije se istražuje.

Federalni ministar zdravlja Greg Hant rekao je da su Viktorija i ostatak Australije dobro opremljeni da se nose sa varijantom omikrona.

„Imamo novu nadu da će vakcine zaštititi od ozbiljne bolesti i hospitalizacije i gubitka života od omikrona i svakog dana imamo novu nadu, na osnovu dokaza iz celog sveta, da je ovo možda blaži oblik bolesti“, rekao je on.

Prvi slučaj omikrona registrovan je i u Novom Južnom Velsu, ali premijer Dominik Perotet uverava stanovništvo da će, uprkos tome, mere nastaviti da se ublažavaju.

Mere poput nošenja maski u većini zatvorenih prostora, kao i ukidanje određenog broja ljudi koji smeju biti na jednom mestu predstavljaju navedeno ublažavanje mera, ali vlasti i dalje apeluju na stanovništvo da se vakcinišu.

Sa promenama se suočava i Južna Australija, u kojoj brzi antigenski testovi više nisu dostupni u slobodnoj prodaji, ali prema pisanju Ej Bi Sija, uskoro će biti odobreni za korišćenje u svim zdravstvenim ustanovama, uključujući i medicinske i stomatološke ordinacije, radi redovnog testiranja njihovog osoba.

Kako je naglašeno, testovi će se u početku koristiti samo za medicinsko osoblje i neće se koristiti za „široko dijagnostičko testiranje pacijenata“, jer ovi testovi jesu brži, ali rezultati nisu tako precizni kao oni koji se dobijaju pomoću brisa iz nosa.

Kada se govori o vakcinaciji, barem u Južnoj Australiji, komesar policije Grant Stivens procenio je da će država dostići svoj cilj od 90 odsto vakcinisanog stanovništva starijeg od 12 godina u periodu između 22. decembra i 3. januara.

Australijska vlada kaže da bi vakcine uskoro mogle da budu uvedene za decu od pet godina, te ako „dogovori prođu kako treba“, deca bi od januara mogla da se vakcinišu Fajzer cepivom.

Ipak, hiljade ljudi izašlo u subotu na protest u Melburnu. Uz povik „Sloboda“, plakatima i zastavama marširali su gradom, a okupljenima se obratio Krejg Keli, koji je kritikovan zbog objavljivanja lažnih informacija o pandemiji na društvenim mrežama, koji je ovom prilikom Australiju nazvao „fašističkom medicinskom državom“ jer, kada je odbio da pokaže sertifikat o vakcinaciji protiv kovida, nije mogao da iznajmi automobil na aerodromu u Melburnu.

Viktorijski ministar zdravlja Martin Foli rekao je da protesti, koji su podstaknuti zakonima o pandemiji, koji premijeru i ministru zdravlja daju više ovlašćenja u vezi sa javnim zdravstvom, treba da budu mirni i „zasnovani na najnovijim činjenicama“ – sugerišući da se neki žale na zakone koji su već promenjeni.

Upravo zahvaljujući visokoj stopi vakcinacije, Australija se vraća u normalu – u poslednja tri meseca ponovo su otvorene granice nakon 600 dana, policijski čas je ukinut, a vlasti dva najveća grada u državi, Sidnej i Melburn, donela su odluku da vakcinisani građani mogu da putuju bez karantina, prenosi Beta.

Međutim, i dalje vlada strah da bi stanovnici ponovo mogli da se suoče sa oštrim merama usled novog talasa kovida 19.

Do Australian opena bez mera?

Stigla je još jedna vest – Novak Đoković će se ipak takmičiti na Australian openu u januaru 2022. godine. Čini se da Đokovića i ostale tenisere u Australiji očekuju dani bez previše restriktivnih mera. Pored ukidanja obaveznog nošenja maski i dozvoljavanja masovnih okupljanja, elektronski zeleni sertifikat se sve ređe traži. Osim toga, ako je verovati predviđanjima, do početka takmičenja će više od 90 odsto stanovništva Australije biti vakcinisano, te se za njih može očekivati i potpuno ukidanje mera.

Krah mentalnog zdravlja

Prema rečima australijske premijerke Džulije Gilard, pandemija korona virusa nije uticala samo na fizičko, već i mentalno zdravlje stanovnika Australije. Gilard naglašava da su tokom pandemije kovida u Australiji najpogođenije industrije u kojima dominiraju žene, kao što su ugostiteljstvo, turizam i maloprodaja, „što sugeriše da će efekti na mentalno zdravlje žena verovatno biti još veći u ovoj krizi“. Ipak, mere koje su doprinele ublažavanju psihološkog opterećenja žena, poput besplatne medicinske pomoći za decu, bile su prve koje su povučene.

Ovaj tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.