U najvišem sudu UN počelo ročište o izraelskoj okupaciji

Pedeset i dve zemlje će učestovati u šestodnevnom ročištu u Hagu, što je više nego i u jednom drugom slučaju.

Godine 2022. je Generalna skupština UN zatražila savetodavno mišljenje o okupaciji i sada se od 15 sudija traži da razmotre „pravne posledice nastavka kršenja od strane Izraela prava palestinskog naroda na samoopredeljenje, zbog duge okupacije, naseljavanja i aneksije palestinske teritorije okupirane od 1967“.

Današnji slučaj je odvojen od ročišta održanog u januaru zbog optužbe Južne Afrike da Izrael čini genocid u ratu protiv Hamasa, izazavnog napadima palestinskih ekstremista iz Gaze na jug Izraela 7.oktobra.

Tada sud nije naredio da Izrael suspenduje vojnu kampanju kako je zahtevala Južna Afrika, ali je naredio da se spreči genocid protiv Palestinaca u Gazi.

Tada je Izrael već nagovestio da neće prihvatiti presudu najvišeg suda UN i kabinet premijera Izraela Benjamina Netanjahua je objavio na platformi Iks: „Niko nas neće zaustaviti – ne Hag, ne osovina zla, niti bilo ko drugi“.

Današnje ročište koje se odnosi na Zapadnu obalu počelo je govorom ministra spoljnih poslova Palestinske uprave, koja vlada delovima te palestinske teritorije, Rijada al-Malikija.

„Izraelske vlade su uzastopno davale palestinskom narodu samo tri opcije, raseljavanje, potčinjavanje ili smrt“, rekao Maliki.

„Ali naš narod je ovde da ostane, ima pravo da živi u slobodi i dostojanstvu u zemlji svojih predaka. On se neće odreći tog prava“, dodao je šef palestinske diplomatije.

Predstavnici raznih zemalja učestvuju u ročištu i izneće svoje stavove počev od sutra. Nije međutim predviđeno da se obrate predstavnici izraela, ali će oni dati pisani saopštenje.

Izrael je osvojio Zapadnu obalu, istočni Jeruslim i Gazu u Šestodnevnom ratu 1967. godine.

Istočni Jerusalim je unilateralno anektiran,a izraelska vojska je povukla vojnike i evakuisala jevrejske naseljenike iz Gaze, ali je godinama drži pod gotovo potpunom blokadom.

Na osnovu Sporazuma Oslo Zapadna obala je podeljena u tri odvojena područja, a kontrola nad njom između Izraela i Palestinske uprave.

Izrael ima potpunu administrativnu i bezbednosnu kontrolu nad oko 60 odsto teritorije Zapadne obale, a Palestinska uprava nominalno kontroliše palestinske populacione centre.

Procenjuje se da oko 700.000 jevrejskih naseljenika nelegalno živi na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, navodi Si-En-En (CNN).

Jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali smatraju se nelegalnim po međunarodnom pravu i veći deo međunarodne zajednice se s tim slaže.

Izrael to osporava i pravi razliku između naselja koje je odobrio i onih koje smatra divljim uglavnom zato što su podignuta na privatnoj palestinskoj zemlji.