Foto: EPA-EFE/YOAN VALATFrancuski građanski i apolitički pokret Žuti prsluci (Les gilets jaunes) u nedelju obeležava tačno godinu od početka protesta koji su organizovani usred petogodišnjeg mandata centrističkog predsednika Emanuela Makrona. Ipak, godinu dana kasnije protesti jenjavaju, a pokret pokušava da pronalazi nove načine okupljanja, prenose tamošnji mediji.
Prema zvaničnim podacima, 17. novembra 2018. godine okupilo se 282.000 ljudi širom Francuske, a protest je organizovan spontano na poziv građana na Fejsbuku izvan političkih i sindikalnih okvira. Tok dana su građani noseći fluorescetno žute prsluke koji moraju da imaju svi vozači, blokirali puteve nezadovoljni zbog tada najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera.
Građani su tog istog dana blokirali delove avenije Jelijsejskih polja u Parizu. Kasnije su pripadnici pokreta počeli da protestuje svake subote, najpre na Jelijsejskim poljima i to do polovine marta. Policija je u martu zabranila okupljanja u toj inače otmenoj četvrti Pariza posle izgreda demonstranata koji su počinili znatnu materijalnu štetu.
Demonstranti su u decembru 2018. godine razbijali izloge luksuznih prodavnica u čuvenoj aveniji i čak su krenuli na istorijski spomenik Trijumfalnu kapiju. Tih dana taj deo Pariza je ličio na bojno polje, a snimci i fotografije su kružile na društvenim mrežama.
Međutim, od proleća okupljanja postaju slabija i sada se subotom širom Francuske okupi nekoliko hiljada ljudi.
Makron godinu dana od početka protesta smatra da ipak više ništa nije kao pre. Francuski predsednik je pokrenuo javnu debatu obilazeći nekoliko meseci Francusku kako bi pažljivo slušao i beležio zahteve.
Politikolog Žan Garig smatra da je ta do sada neviđena društvena kriza u Francuskoj navela Makrona da bolje shvati „nezavodoljstvo građana prema njegovim metodama rada“ i dovela do organizovanja javnih debata sa lokalnim zvačnicima i običnim građanima.
Prema nekim anketama, građani i dalje sumnjaju da je Makron spreman na promene, a mnogi Francuzi nastavljaju da misle da francuski predsednik favorizuje bogataše.
Tokom protesta koji su se često završavali sukobima, povređeno je oko 2.500 demonstranata i 1.800 pripadnika snaga bezbednosti.
Lideri pokreta uporno pozivaju ljude na nastavak okupljanja i pored raznih ustupaka vlasti, a analitičari ocenjuju da je iskra koja je zapalila nezadovoljstvo građana u Francuskoj i drugim zemljama gde su takođe protesti, svedoči o „dubokoj nelagodnosti“ i rastućem jazu između siromašnih i bogatih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
