Ankete prognoziraju tesan rezultat izbora u Nemačkoj

Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel se pridružila kampanji i u petak uveče je na mitingu u Ahenu na zapadu zemlje pokušala da pomogne kandidatu svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Arminu Lašetu da sustigne rezultat Socijaldemokratske partije (SPD).

„Potrebna nam je stabilna vlada. Ako želite stabilnost u Nemačkoj, CDU-CSU (Hrišćansko-socijalna unija) mora da bude na prvom mestu“, rekao je Lašet okupljenim pristalicama.

„Preinačićemo rezultat“, obećao je premijer Bavarske, konzervativac Markus Zeder na događaju u Minhenu. On je upozorio da Nemačka ne sme da bude „eksperimantalno mesto za levičarske budalaštine“.

U poslednjih mesec dana kampanje CDU je zaostajala u anketama u odnosu na SPD mada su istraživanja u poslednjih nekoliko dana ukazivala na izuzetno tesan rezultat između dve stranke. Osim toga, uoči izbora je više od trećine birača bilo neopredeljeno mada je putem pošte stigao rekordan broj glasova, piše Bi-Bi-Si.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je pozvao građane da izađu na birališta. „Čuće se glas svih koji budu izašli na izbore, a oni koji ne glasaju prepuštaju drugima da odlučuju umesto njih“, poručio je Štajnmajer.

Rezultati poslednje objavljene ankete koju je sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja Alenzbah su u petak pokazali da je SPD levog centra, čiji je kandidat za naslednika Merkelove Olaf Šolc, u blagom vođstvu sa 26 odsto podrške dok je CDU desnog centra imala 25 odsto. I u drugim anketama je razlika bila statistički zanemarljiva.

Ipak, kako ukazuje Gardijan, čak i ako se rezultat glasanja bude poklapao sa izbornim prognozama, dve velike partije će i dalje biti samo senke izbornih snaga kakve su bile na svom vrhuncu sedamdesetih godina prošlog veka kada su delile 90 odsto podrške javnosti.

Umesto toga, izbori će sigurno rezultirati ravnomernijom podelom poslaničkih mandata u Bundestagu nego na bilo kojim prethodnim izborima u modernoj Nemačkoj, pri čemu će SPD ili CDU najverovatnije zatražiti podršku još dve stranke da bi se uspostavila vladajuća većina.

Ocenjuje se da je mala verovatnoća za ponovno formiranje velike koalicije kakva je u poslednjih osam godina bila na čelu Nemačke, čak i ako bi bilo izmena u hijerarhijskoj lestvici.

Partija slobodnih demokrata (FDP) koja je orijentisana prema biznisu bila je tradicionalni mlađi koalicioni partner nemačkih konzervativaca dok su Zeleni prethodno delili vlast sa socijaldemokratama. Međutim, u ovogodišnjoj izbornoj kampanji su nagovestili da je otvoreno više opcija.

„Tačno je da bi nam bilo lakše s Hrišćansko-demokratskom unijom i Zelenima nego sa SPD i Zelenima“, rekao je u petak lider FDP Kristijan Lindner, preferirajući zapravo tzv. „Jamajka“ koaliciju, koja je dobila ime po tradicionalnim stranačkim bojama koje su iste kao na jamajskoj zastavi.

On je, međutim, u TV debati prethodne večeri takođe nagovestio da bi mogao da vidi sebe kao „desničarskog korektora“ u potencijalnoj levičarskoj koaliciji.

„FDP će ući u koaliciju centra“, rekao je Lindner koji priželjkuje mesto ministra finansija. „Sa nama neće biti ’zelenih’ dugova i povećanja poreza.“

Kandidatkinja za kancelara Zelenih Analena Berbok je nagovestila sličnu težnju sporazumu sa SPD, ali nije kategorično odbacila mogućnost „crvene-zelene-crvene“ koalicije koja uključuje ultralevičarsku Die Linke (Levicu), kao ni koaliciju sa dve partije desnog centra. „Vlada bez Zelenih je kao klima bez zaštite“, rekla je Berbok u četvrtak uveče.

Ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD), kojoj se prognozira 10-11 odsto podrške, jedina je partija s kojom ostale veće stranke odbijaju mogućnost koalicije.

Koalicioni pregovori bi mogli da budu komplikovani i da traju dugo. Inače, u Nemačkoj nema vremenskih ograničenja za formiranje Vlade.

Nakon izbora 2017. Merkelovoj je trebalo više od pet meseci da formira Vladu, što je bio rekord u istoriji federalne republike. Nije neverovatno da nemačka kancelarka ostane i do Božića u privremenoj vladi.

Savezna izborna komisija odobrila je kandidaturu ukupno 54 partije, ali je na izbore izašlo 47 . Takmiči se 6.211 kandidata, među kojima 2.024 žene. Birališta su otvorena do 18 časova, a pravo glasa ima 60,4 od 83 miliona stanovnika.