U Nemačkoj porastao broj krivičnih dela motivisanih ekstremizmom i mržnjom

Broj politički motivisanih krivičnih dela porastao je u 2019. za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu na okruglo 41.000. To proizlazi iz Izveštaja o politički motivisanom kriminalu koji su krajem maja predstavili ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer i šef Savezne uprave za kriminalitet (BKA) Holger Minh.

Prema izveštaju, politički kriminal dostigao je prošle godine drugi po visini nivo od kako je postao predmet statističke obrade 2001. godine. Krivična dela iza kojih stoje osobe sa desnog političkog spektra sa 22.000 čine više od polovine (54,3 odsto) registrovanih dela. U poređenju sa 2018. godinom taj je broj porastao za oko 10 odsto.

„Najveću pretnju i dalje predstavlja desni ekstremizam. Postoje svi razlozi da tu postupamo posebno ažurno“, rekao je Zehofer na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja izveštaja.

Najviše je, međutim, procentualno porastao broj krivičnih dela sa korenom u levom političkom spektru. Tu je broj dela u 2019. godini porastao za 24 odsto na gotovo 10.000. Značajan pad zabeležen je  u oblasti verski motivisanih dela, gde su i dalje najbrojniji delikti sa islamističkom pozadinom.

U značajnoj meri je porastao i broj krivičnih dela motivisanih mržnjom, u koja se ubrajaju i dela motivisana mržnjom prema strancima i antisemitski delikti. Sa porastom od 13 odsto u odnosu na 2018. godinu na 2.000,  broj antisemitskih krivičnih dela dostigao je rekordni nivo. Više od 90 odsto tih dela statistika pripisuje desnoj političkoj sceni.

„Za Jevreje u Nemačkoj antisemitizam je postao svakodnevna pojava“, ocenio je predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj  Jozef Šuster. On je zatražio da se „posebna pažnja posveti“ rastućem desnom ekstremizmu.

Šuster je naveo da prvnstveno internet nudi prostor za iznošenje antisemitskih stavova i izrazio bojazan da bi taj trend zbog krize sa korona virusom mogao da postane još izraženiji. Njegovu ocenu dele i mnogi stručnjaci, koji ukazuju na bliskost brojnih teorija zavere sa antisemitskim svetonazorom.
Statistika je prvi put obuhvatila i krivična dela izvršena putem interneta.
Prema navodima izveštaja, u kojem su prvi put i onlajn postovi motivisani mržnjom tretirani kao način izvršenja delikta, u toj oblasti je registrovano oko 1.500 krivičnih dela, od kojih iza tri četvrtine stoji politička desnica.

Ubistvo predsednika opštine Kasel Valtera Libkea i atentati u gradovima Hanau i Hale, prošlogodišnji tragični vrhunci nasilja ekstremne desnice u Nemačkoj, ponovo su pokrenuli diskusije o suzbijanju te vrste zločina.

„Razvoj politički motivisanog kriminala pokazuje nam u prvom redu jednu novu dimenziju kada je reč o ugrožavanju naše demokratije“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova pokrajine Tiringije Georg Majer, dodajući da pravna država takvim pretnjama mora da se suprostavi svim sredstvima.

Upravo zato savezna ministarka pravde Kristine Lambreht najavila je poseban zakon koji bi se odnosio na desni ekstremizam i krivična dela motivisana mržnjom. Ministarka iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD)  ocenila je nakon predstavljanja izveštaja da upravo statistika i brojevi dokazuju da je takav zakon hitno potreban.

Nemačka vlada je još u februaru usvojila nacrt zakona koji ne uključuje samo nova krivična dela i načine njihovog izvršenja, nego predviđa i efikasniji krivični progon. Uz to je predviđeno i da se operateri većih društvenih mreža obavežu da će uklanjati postove koji raspiruju mržnju i nadležnim organima prijavljivati sadržaje koji predstavljaju krivično delo. Taj zakon parlament bi trebalo da usvoji još pre leta.