Zemlje koje vojno podržavaju Kijev danas održavaju sastanak u Nemačkoj od koga ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski očekuje „snažne odluke“ kao što je slanje teških oklopnih vozila za pomoć njegovoj zemlji za buduće presudne bitke protiv Rusije.
Današnji sastanak je treći u formatu „Ramštajn“ od početka sukoba, a ministri odbrane i visoki vojni zvaničnici pedesetak zemalja će se okupiti oko američkog ministra odbrane Lojda Ostina.
„Spremamo se za Ramštajn sutra. Očekujemo snažne odluke. Očekujemo snažnu vojnu podršku od SAD“, rekao je Zelenski u svom video obraćanju sinoć.
Nekoliko sati pre početka ovog sastanka u američkoj bazi u Ramštajnu su SAD, Velika Britanija, Švedska i Danska objavile podatke o novim znatnim isporukama oružja Ukrajini.
Vašington je odobrio novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 2,5 milijardi dolara koji uključuje 59 okplonih vozila Bredli i druga oklopna vozila ali ne uključuje isporuku borbenog tenka Abrams koje SAD kažu nisu još spremne da isporuče Kijevu iz razloga održavanja i obuke..
Velika Britanija se obavezala da će poslati Ukrajini dodatnih 600 raketa Brimston, Danska 19 topova Cezar francuske prozvodnje, a Švedska topove Arčer.
To su sistemi koji svi imaju domet od više desetine kiometara, manji od onog koji traže Ukrajinci.
London je već obećao Kijevu 14 teških tenkova Čalendžer a Pojska je rekla da je spremna da Ukrajini isporuči 14 borbenih tenkova Leopard 2 nemačke prozvodnje, a sve to ukupno je daleko od stotina vozila koje su potrebne Ukrajini.
Nemačka je pod rastućim pritiskom od više svojih evropskih suseda da odobri isporuku tenkova Leopard nemačke proizvodnje. Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je juče da će odgovor biti „jasan narednih sati ili sutra (u petak) ujutru)“.
Ukrajinske vlasti takodje kažu da im je potrebno da imaju raketne sisteme dometa daljeg od 100 kilometara da mogu da udare ruski logistički lanac, posebno skladišta municije.
Ali Zapad strahuje, uprkos uveravanjima Ukrajinaca da bi Kijev mogao da izazove eskalaciju sukoba koristeći to oružje da izvrši udare na dubinu ruske teritorije i na vazduhoplovne i pomorske baze na Krimu, poluostrvu koje je Rusija pripojila 2014. godine.
Kremlj je juče uputio jasno upozorenje – isporuka oružja većeg dometa bi značilo da sukob dostiže novi nivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.