U Nemačkoj se odaje počast LGBTQ žrtvama tokom komemoracija za žrtve holokausta

„Ta grupa je važna za mene zato što i dalje pati od neprijateljstava i diskriminacije“,rekla je predsednica Bundestaga Barbel Bas za Frans pres.

Od 27. januara 1996. poslanici svake godine u donjem domu Parlamenta organizuju ceremoniju da obeleže godišnjicu oslobadjanja logora smrti Aušvic-Birkenau.

Tradicionalno ceremonija predstavlja sećanje na šest miliona Jevreja koje je pogubio režim Adolfa Hitlera.

Iako je bivši nemački šef države Roman Hercog (1994-1999) već 1996. govorio o tragičnoj sudbini homoseksualaca i lezbejki za vreme nacističkog režima, aktivisti za prava LGBTQ zajednice smatraju da je njihova priča dugo marginalizovana i zaboravljena.

Današnja ceremonija posvećena njihovom progonu predstavlja „važan simbol priznanja patnje zatvorenih, mučenih i ubijenih žrtava“, ocenila je Heni Engels iz asocijacije za prava homoseksualaca i lezbejki.

U nekim nemačkim gradovima, posebno u Berlinu, LGBTQ scena se proširila tokom Vajmarske republike 1920-ih godina. Krivični zakon je od 1871. zabranjivao seksualne odnose medju muškarcima, ali je on bio relativno malo primenjivan.

Sve se promenilo dolaskom nacional-socijalista na vlast posle izbora 1933. godine. Od 1935. partija je pooštrila zakon, podižući na deset godina prinudnog rada kaznu za seksualni odnos medju muškarcima.

Zatvoreno je oko 57.000 muškaraca, izmedju 6.000 i 10.000 je poslato u koncentracione logore i primorano da nosi uniforme sa znakom roze trougla koji onačava njihovu seksualnu orijentaciju.

Prema proceni istoričara izmedju 3.000 i 10.000 homoseksualaca stradalo je za vreme nacizma, mnogi od njih su kastrirani ili podvrgnuti užasnim, navodno medicinskim eksperimentima.

I hiljade lezbejki, transrodnih osoba ili prostitutki, koje su smatrane „degenerisanim“, bile su zatvorene u logorima.

Podsećajući da je holokaust na prvom mestu bio usmeren protiv Jevreja, direktor memorijalnog centra Jad Vašem u Jerusalimu Dani Dajan pozdravio je ovo proširenje rada na sećanju nemačkih poslanika.

„Holokaust je bio napad na čovečanstvo, protiv LGBTQ osoba, Roma, Sintija, mentalno oštećenih osoba, ali posebno protiv Jevreja. Poštujemo i odajemo počast svim žrtvama“, rekao je on za vreme nedavne posete Berlinu“.

Tokom današnje ceremonije koja će se održati u istorijskoj zgradi Rajhstaga u centru Berlina, govoriće jevrejka iz Holandije Rozet Kats, stara 80 godina, čiji roditelji su stradali u Aušvicu.

Gotovo 80 godina posle oslobadjanja logora neće biti svedočenja nekog preživelog iz nacističke epohe koji pripada LGBTQ zajednici, rekla je Bas. Glumci će umesto toga čitati tekstove koji govore o tragičnim pričama homoseksualnih žrtava za vreme Hitlerovog režima.