U Nemačkoj stupio na snagu zakon o zaštiti uzbunjivača: Zašto je ovaj zakon kompromis i šta znači za zaposlene, uzbunjivače i poslodavce?

Ljudi poput Džulijana Asanža, Edvarda Snoudena i Čelsi Mening su svetski poznati uzbunjivači. To su ljudi koji otkrivaju zloupotrebe u vlastima, institucijama i kompanijama. Radi njihove bolje zaštite, u Nemačkoj je 2. jula 2023. stupio na snagu Zakon o zaštiti uzbunjivača.

„Oblast nacionalne bezbednosti i tajnih službi je isključena“, kaže Luiza Šlousen iz Transparency Germany. Dakle, nemački ekvivalent Edvardu Snoudenu – ne bi bio zaštićen ni ovim novim zakonom.

Od 2. jula, sve kompanije sa više od 250 zaposlenih moraju da uspostave kancelariju za uzbunjivače, odnosno da imaju sigurne i pouzdane interne kanale za prijavljivanje prekršaja. Od 17. decembra 2023. ova obaveza važiće i za sva preduzeća sa najmanje 50 zaposlenih. Za pružaoce finansijskih usluga obaveza već važi – bez obzira na broj zaposlenih.

Šta predviđa zakon o uzbunjivačima?

Uzbunjivači koji skreću pažnju na nedolično ponašanje u organima vlasti, insitucijama i kompanijama zakonom su zaštićeni od otpuštanja i uznemiravanja.

Da bi to mogle da sprovedu u život, kompanije moraju da stvore kancelariju gde se takvi izveštaje primaju i obrađuju – poverljivo. Zakon takođe navodi da institucije i kompanije moraju da daju povratnu informaciju najksnije posle dana – o tome da je prijava registrivana i porom da nju reaguju.

Onome ko prekrši zakon, preti kazna do 50.000 evra. Pored toga, pri Saveznom zavodu za pravosuđe u Bonu biće uspostavljena eksterna kancelarija za eksterno izveštavanje. Uzbunjivači mogu da odluče da li će prijaviti kršenje interno ili eksterno.

Zašto je došlo do spora oko zakona?

Odgovarajuću direktivu EU, Nemačka je trebalo da prenese u nacionalni zakon još u decembru 2021. Komisija EU je zbog toga u februaru ove godine tužila Nemačku pred Evropskim sudom.

A onda Bundesrat (deo Parlamenta koji čini savet 16 nemačkih pokrajina) nije prihvatio prvi nacrt Savezne vlade. Zato je ovaj zakon – kompromis.

Nemačke pokrajine u kojima vladaju CDU ili CSU plašile su se prevelikog finansijskog opterećenja za mala i srednja preduzeća. Kompromis koji je sada postignut predviđa da planirane kancelarije za uzbunjivača nisu u obavezi da omogućavaju anonimne prijave. Gornja granica za kazne smanjena je sa 100.000 evra na 50.000 evra.

Zašto nema obavezne anonimnosti?

Pravnik David Verderman iz Društva za prava slobode (GFF) kaže da je ovo prekretnica za bolju zaštitu uzbunjivača, ali je kritikovao ključni nedostatak: ne postojanje anonimnost.

Prema Savezu nemačkih udruženja poslodavaca (BDA), mala i srednja preduzeća koja moraju da uvedu novu proceduru prijavljivanja imaju velike troškove.

Međutim, nijedan preduzetnik ne može da bude protiv otkrivanja i ispravljanja nepoželjnih dešavanja u sopstvenoj kompaniji u ranoj fazi. Prema BDA, činjenica da je izostavljena obavezna anonimnost postupka prijavljivanja smanjuje birokratske napore i rasterećuje mala preduzeća.

Pritom: Najveći finansijski skandali u Nemačkoj Cum-Ex ili Vajerkard otkriveni su zahvaljući upravo – anonimnim dojavama uzbunjivača.

Nema fonda za otštetu, pravnu i psihološku pomoć

Predsedavajuća Mreže uzbunjivača, Anegret Falter, kaže: „Iako zakon zabranjuje represalije nad uzbunjivačima, nažalost neće ih u potpunosti sprečiti.“

Ona takođe kritikuje što nije planiran Fond za podršku, između ostalog za finansiranje pravnih i psiholoških saveta. Takođe nije predviđeno pravo na naknadu nematerijalne štete, na primer kao posledice mobinga.

Anja Piel, članica upravnog odbora Saveza nemačkih sindikata (DGB) kaže da bi „zakon o zaštiti uzbunjivača mogao bi da doprinese stvaranju atmosfere u kompanijama u kojoj se uzbunjivači više ne smatraju izazivačima problema, To je dobra stvar. Svako ko ima hrabrosti da prijavi nešto što nije u redu, ne treba da se plaši odmazde i štete, već zaslužuje zahvalnost i priznanje“.

Koliko će to koštati?

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je 2021. bilo oko 90.000 firmi sa više od 50 zaposlenih. Većina velikih kompanija već ima kancelarije gde uzbunjivči mogu da izvrše prijavu. Među njima su energetski gigant Eon, Folksvagen, BMV i Mercedes-Benz

Mala i srednja preduzeća tek moraju da uspostave oko 10.000 takvih kancelarija. Prema nacrtu zakona, do četiri kompanije mogu da dele jednu kancelariju za uzbunjivače.

Nemačka vlada pretpostavlja da će samo uspostavljanje internih kancelarija za uzbunjivače nemačku privredu koštati oko 190 miliona evra. Za srednja preduzeća to je u proseku oko 12.500 evra po kancelariji, za velika i do duplo više. Prema procenama vlade, godišnji troškovi osoblja i meterijala trebalo bi da iznose oko 5.800 evra po kancelariji.

Šta kaže nauka o efikasnosti uzbunjivanja?

Izveštaj o uzbunjivačima, koji je sačinila švajcarska Visoka strukovna škola Graubinden zajedno sa konsultantskom kućom EKS Group došao do podataka – da je više od trećine kompanija u Nemačkoj zabeležilo najmanje jedan slučaj nezakonitog ili neetičkog ponašanja u 2020. godini. Skoro 80 ​​odsto time pogođenih kompanija pretrpelo je finansijsku štetu.

Istovremeno, kompanije koje su već uspostavile kancelariju za uzbunjivače navele su da je skoro 45 odsto primljenih prijava relevantno, dok je 10 procenata bilo irelevantno. Zlonamerne prijave nisu bile češće među kompanijama koje nude anonimne kanale u odnosu na one u kojima se uzbunjivač može identifikovati.

„Kancelarije za uzbunjivače se stoga mogu smatrati efikasnim sredstvom za otkrivanje nedoličnog ponašanja“, zaključuju autori studije.