U Nemačkoj uskoro ponovo rakete iz SAD koje dosežu do Rusije: Kremlj upozorava na povratak Hladnog rata

Tokom samita NATO u Vašingtonu, Bela kuća i Savezna vlada Nemačke su u sredu (10. jula) u jednom šturom zajedničkom saopštenju navele da će, počevši od 2026. SAD u Nemačkoj privremeno stacionirati sisteme oružja dalekog dometa iz svoje višedomenske operativne grupe kao deo plana njihovog budućeg stalnog stacioniranja.

Te konvencionalne jedinice, kada budu potpuno razvijene, uključivaće SM-6, Tomahavke i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju. To oružje će imati znatno veći domet od trenutnih kopnenih sistema u Evropi.

U saopštenju se ocenjuje da taj potez „jasno pokazuje američku posvećenost NATO-u i služi kao doprinos integrisanom evropskom odvraćanju“.

To znači da će prvi put od kraja Hladnog rata u Nemačkoj biti stacionirani američki sistemi naoružanja koji sežu čak do Rusije. Nije poznato gde će ovo oružje biti stacionirano, ali se zna da su krstareće rakete Tomahavk sastavni deo američke (i britanske) ratne mornarice, i da se lansiraju iz podmornica i sa brodova.

Planirano raspoređivanje počinje više od godinu dana nakon predsedničkih izbora u SAD koji se održavaju 5. novembra 2024. Odluka bi stoga mogla biti poništena ako na izborima pobedi republikanac Donald Tramp.

Od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, predsednik SAD Džozef Bajden povećao je prisustvo američkih trupa u Nemačkoj i Evropi kako bi bolje zaštitio teritoriju NATO.

Kremlj: Ovo je korak „ka hladnom ratu“

Rusija je kritikovala najavljeno raspoređivanje kao korak „ka hladnom ratu“. U intervjuu objavljenom na ruskoj državnoj televiziji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upozorio: „Vraćaju se sva obeležja hladnog rata sa direktnom konfrontacijom.“

On je takođe još jednom optužio SAD, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju da su direktno umešane u rat u Ukrajini.

Šolc: „Dugo pripremana odluka“

Najava raspoređivanja takvog oružja u zemlji izazvala je iznenađenje i zabrinutost nekih opozicionih političara u Nemačkoj, između ostalog zbog moguće nove međunarodne trke u naoružanju.

Kancelar Olaf Šolc (SPD) je na marginama samita NATO u Vašingtonu novinarima rekao: „Znamo da je u Rusiji došlo do neverovatnog nagomilavanja oružja koje preti evropskoj teritoriji“. Nemačka mora „imati sopstvenu zaštitu sa odvraćanjem“, a za to je neophodno precizno oružje.

Odluka o postavljanju dalekometnog oružja u Nemačkoj „dugo je pripremana“, naglasio je Šolc. To „nije pravo iznenađenje za bilo koga ko se bavi bezbednosnom i mirovnom politikom“. Šolc se pozvao na strategiju nacionalne bezbednosti. Ova odluka se tamo tačno uklapa, a o toj strategiji se javno raspravljalo, rekao je nemački kancelar.

Pistorijus: „Ovim obezbeđujemo svoj način života, u sigurnosti i slobodi“

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) je u intervjuu za javni servis ARD rekao da planiranim stacioniranjem „mi nadoknađujemo ono što opisujemo kao nedostatak naših sposobnosti“.

Pistorijus upozorava da Rusija verovatno već duže vreme ima takve sisteme stacionirane u Kalinjingradu, a time i „nadomak Nemačke i drugih evropskih naroda“. „S obzirom na novu situaciju, pitanje je: kako da efikasno odvraćamo?“

To zahteva sisteme koji i „mogućem ruskom agresoru jasno daju do znanja da smo u stanju i da smo spremni da se branimo“, rekao je nemački ministar odbrane i dodao: „Na svaki udarac protiv nas biće odgovoreno, i to konvencionalno.“

„Mi sami smo dužni da razvijamo takve sisteme“, rekao je Pistorijus. Ali potrajaće dok takvi sistemi budu mogli da se proizvode u Evropi. „Do tada će nas Amerikanci podržavati, stavljajući nam na raspolaganje relevantne sisteme“, rekao je Pistorijus.

Savez Sara Vagenkneht je upozorio da je tim raspoređivanjem i sama Nemačka u opasnosti da postane poprište rata. Ministar odbrane Pistorijus je to odbacio kao „čistu glupost“.

Levica je takođe upozorila na novu moguću trku u naoružanju. Pistorijus je na to rekao da se ne radi o „naoružavanju i preticanju nekoga“, već o „sustizanju da bi sredstvo odvraćanja moglo biti kredibilno“, s ciljem da se unapred spreči dalja eskalacija i još jedan vojni sukob. Na taj način „obezbeđujemo svoj način života, u sigurnosti i slobodi“.

Ekspert očekuje naknadne rasprave u Nemačkoj

Volfgang Rihter, pukovnik u penziji i saradnik Fondacije za nauku i politiku, svakako očekuje da će planirano raspoređivanje američkih krstarećih raketa itekako biti tema razgovora u Nemačkoj, jer o tome prethodno nije bilo domaće političke debate.

Prema njegovom mišljenju, saopštenje sa samita NATO bila je „izvršna odluka“. Zato pretpostavlja da će uslediti veća parlamentarna debata, rekao je Rihter.

A sa ekspertske tačke gledišta, to možda neće biti samo pitanja na unutrašnjepolitičkom nivou, već i od strane nekih partnera iz NATO. Pomenuo je da je Francuska već negodovala, jer je odluka o raspoređivanju „bilateralna odluka“. „Začuđujuće“ je da takav korak nije najavio NATO kao savez, rekao je Rihter.

Nemačka, Francuska, Italija i Poljska razvijaju krstareću raketu

Nemačka, Francuska, Italija i Poljska su na samitu u Vašingtonu potpisale deklaraciju o nameri da razviju sistem dalekometnog oružja za zajedničku odbranu. Deklaracija je osnova za projekat „Evropski pristup dugog dometa, ELSA“ (European Long-Range Strike Approach).

Cilj projekta je da se razvije krstareća raketa koja ima znatno veći domet od nemačkog Taurusa koji leti oko 500 kilometara.

A američka firma Raytheon, koja posluje u okviru giganta RTX, saopštila je 11. jula da je sa Nemačkom sklopila ugovor u vrednosti od 1,2 milijarde dolara o isporuci još jednog sistema protivvazdušne Patriot , drugog ove godine.

Obim ugovora uključuje najnoviju Patriot-konfiguraciju 3+ radare, lansere, komandne i kontrolne stanice, pripadajuće rezervne delove i ljudsku podršku.

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) procenjuje da svaka takozvana Patriot-baterija košta oko 1,1 milijardu dolara (1 milijarda evra): 400 miliona dolara (375 miliona evra) za sistem i 690 miliona dolara (647 miliona evra) za rakete. Pritom je cena jedne raketa procenjena na 4,1 milion dolara (3,8 miliona evra).