Izbori koji bi potencijalno mogli da utiču na budućnost Ukrajine: U ove četiri države se glasa do kraja godine

Tragovi proruskih elemenata zabeleženi su u sve četiri države. Iako samo dve – Moldavija i Rumunija – leže na pragu Ukrajine, izbori u Bugarskoj i Gruziji takođe mogu imati direktan uticaj na Ukrajinu.

Moldavija

Moldavija bi trebalo da održi predsedničke izbore i referendum za pridruživanje EU narednog vikenda – 20. oktobra.

Sadašnja pro-EU predsednica Maja Sandu nastoji da obezbedi svoj drugi mandat. Njen glavni protivnik, bivši tužilac Aleksandar Stojanoglo, ima podršku tradicionalno proruske Partija socijalista dok se kandiduje na neutralno-moldavskoj platformi.

Ako nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova, drugi krug će biti održan 3. novembra.

Iz Moldavije su u januaru tvrdili da Moskva pokušava da destabilizuje zemlju preko svog otcepljenog regiona Pridnjestrovlja, koji podržavaju proruski separatisti.

Kišinjev je takođe optužio Moskvu da se mešala u moldavske izbore podmićivanjem glasača.

Na dan predsedničkih izbora Moldavci će takođe glasati na referendumu o pristupanju zemlje EU. Podsetimo, u junu je EU započela pregovore o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom.

Ankete pokazuju da će Sandu verovatno obezbediti drugi mandat, sa 63 odsto lokalnog stanovništva koje podržava pridruživanje zemlje EU.

Ali otcepljeni region Pridnjestrovlja, koji se graniči sa ukrajinskom Odeskom regijom, ipak bi mogao da zabrine Kijev, sa 1.500 ruskih vojnika koji su tamo stacionirani, što bi moglo da poveća i ugrozi Ukrajinu u slučaju proruske pobede nakon izbora.

Gruzija

U Gruziji bi trebalo da se održe parlamentarni izbori 26. oktobra.

Izbori su prvi veliki politički događaj nakon što je Tbilisi usvojio kontroverzni „zakon o stranom uticaju“ po uzoru na sličan zakon Rusije koji je predložila vladajuća partija Gruzijski san.

Zbog usvajanja ovog zakona Zapad je uveo sankcije tamošnjim vlastima a proces pridruživanja Gruzije EU stavljen je na čekanje.

Opozicioni lideri kritikovali su prorusku poziciju vladajućeg Gruzijskog sna uprkos invaziji Moskve na Gruziju 2008.

Nakon invazije Rusije na Ukrajine 2022. i usled labavih sankcija Zapada u Gruziju je zabeležen veliki priliv ruskih državljana i kapitala.

Insitut za spoljnu politiku, američki istraživački centar, smatra predstojeće izbore „manje predvidljivijim“ od prethodnih, napominjući da bi pobeda Gruzijskog sna verovatno izazvala velike proteste i dalje pogoršanje odnosa sa Zapadom.

U međuvremenu, pobeda opozicije – koja je moguća ali malo verovatna – mogla bi da vrati Gruziju na pravi put sa njenim pregovorima o pristupanju EU i NATO-u.

Za Ukrajinu bi pobeda opozicije mogla da simbolizuje trijumf protiv ruskog uticaja u drugim postsovjetskim državama. U međuvremenu, prozapadna opozicija bi verovatno obuzdala trenutnu trgovinu i tranzit materijala u Rusiju, dodatno degradirajući sposobnost Moskve da finansira svoj rat u Ukrajini.

Bugarska

U Bugarskoj su zakazani parlamentarni izbori za 27. oktobar – sedmi za četiri godine nakon što je još jedan pokušaj formiranja vlade propao.

„Ipak, u nizu od šest vanrednih izbora, samo dva su proizvela izabranu vladu – i obe su pale nakon što su reformski orijentisani političari pokušali da se pozabave političkim korupcijom i prekinu energetsko i bezbednosno oslanjanje zemlje na Rusiju“, izvestio je EuroNews.

Umor birača od kontinuiranog političkog ćorsokaka doveo je do smanjenja izlaznosti, pri čemu su kampanje i dalje narušene optužbama za političku propagandu i mešanje.

U četvrtak je bugarski predsednik Rumen Radev upozorio je policiju i tužioce na rasprostranjenu izbornu prevaru, ukazujući na probleme u istragama o šemama kupovine glasova uoči parlamentarnih izbora 27. oktobra.

Radev je govorio o „dvostrukim standardima“ u istragama o kriminalnim šemama kupovine glasova, nagoveštavajući da se neke političke stranke ne istražuju kao druge.

„Ono što je važno da jedno društvo pokaže da je zaista demokratsko jeste pravičnost, a pravičnost podrazumeva, pre svega, ravnopravan pristup organa za sprovođenje zakona prema svima onima koji su prekršili zakon, a ne samo nekima od njih“, rekao je Radev.

Neki izveštaji su, takođe, povezivali korupciju u zemlji sa ruskim elementima.

Bugarska, kao članica NATO-a, uglavnom je podržavala Ukrajinu i isporučivala Kijevu oružje protiv ruske invazije. Takođe ima jedinstvenu poziciju kao jedna od retkih preostalih članica NATO-a koja proizvodi municiju sovjetskog standarda koja se koristi u Ukrajini.

Međutim, napori su poremećeni navodnim ruskim mešanjem – uključujući akte sabotaže na Emco – bugarsko proizvođač municije, verovatno od strane ruskih obaveštajnih službi.

Iako je malo verovatno da će rezultati izbora uticati na podršku Bugarske Ukrajini, proliferacija proruskih elemenata i dalje može, teoretski, da podrije pomoć zemlje Ukrajini, bilo da se radi o sabotaži ili dezinformacijama.

Rumunija

Rumuni bi trebalo da glasaju za predsednika 24. novembra, a parlamentarni izbori su predviđeni 1. decembra.

Rumunija je takođe država članica NATO-a i ključni igrač u odbrani istočnog boka NATO-a, a zemlja trenutno gradi najveću vojnu bazu NATO-a u Evropi. Takođe je domaćin obuke za ukrajinske pilote F-16.

Krajnje desničarski elementi sa proruskim stavom takođe postoje u rumunskoj politici, kao što je SOS Rumunija, mala ultranacionalistička evroskeptična opoziciona partija. Međutim, Ustavni sud Rumunije je poslednjih dana zabranio kandidaturu Dianu Sosoaku za predsednicu, uz izvesne kontroverze.

„Ovo dokazuje da su Amerikanci, Jevreji i Evropska unija planirali nameštanje izbora u Rumuniji pre nego što su oni počeli“, rekla je Sosoaku reagujući na presudu.