„U pitanju je opstanak Ukrajine, ali i reputacija SAD kao globalnog lidera“: Analiza CNN o previranjima u Kongresu

Kao težak udarac izgledima za pomoć Ukrajini sada su republikanci zapretili da će blokirati paket pomoći Ukrajine i Izraela ako promene granične politike ne budu uključene. Zastoju doprinosi i činjenica da se bliže praznici, vremena je sve manje dok je Bela kuća u ponedeljak najavila „kritičan trenutak u ratu“.

„Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena“, rekao je novinarima Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. Pooštravanje administrativne retorike sugeriše da je svaki kongresmen koji se protivi finansiranju Ukrajine na strani ruskog lidera.

„Glas protiv podrške Ukrajini je glas za poboljšanje strateške pozicije (Vladimira) Putina“, rekao je on.

Salivanovi komentari usledili su nakon što je direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang u pismu upozorila predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da „prekid protoka američkog oružja i opreme Ukrajin ne samo što će ugroziti dobitke koje je Ukrajina ostvarila, već i povećati verovatnoću ruske vojne pobede“.

The United States will run out of funds to finance Ukraine by the end of the year, which will „kneecap“ Kyiv if Congress does not approve a new aid package.

This was stated by White House Budget Director Shalanda Young, reports the Financial Times. pic.twitter.com/Itv0328EWq

— NEXTA (@nexta_tv) December 4, 2023

Ambasadorka Ukrajine u Sjedinjenim Državama Oksana Markarova kazala je:“Nakon što smo toliko osvojili, sada ne možemo da izgubimo“, rekla je za CNN. „Svi se molimo i nadamo se dodatnoj podršci američkog naroda“.

Da li SAD zaista mogu da obećaju da će ostati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno?

Alarmistički ton pokrenuo je pitanje da li je frustracija administracije politička taktika osmišljena da podstakne Kongres na akciju ili odražava istinsku zabrinutost da je vojna pomoć SAD koja podržava ukrajinski otpor zaista ugrožena.

S obzirom na neuspeh Kongresa i, posebno haotične većine u Predstavničkom domu, da ispune čak i najosnovnije dužnosti vlade, zabrinutost koja se graniči sa panikom mogla bi biti opravdana u Zapadnom krilu.

Sve veće sumnje u posvećenost SAD poklapaju se sa gorkom zimom u kojoj se očekuje da će Rusija ponovo gađati ukrajinske civile i elektrane koje ih greju.

Postoje novi znaci da je Moskva uspela da povrati svoje iscrpljene snage i naoružanje i da razmešta nove rakete i bespilotne letelice od saveznika kao što su Severna Koreja i Iran.

Izraelski rat protiv Hamasa je, u međuvremenu, zasenio je Ukrajinu poslednjih nedelja – situacija zbog koje je predsednik Volodimir Zelenski javno zabrinut poslednjih dana.

Dok je u pitanju opstanak Ukrajine, u pitanju je i reputacija Sjedinjenih Država kao globalnog lidera. Pre samo dve nedelje, ministar odbrane Lojd Ostin u Kijevu je javno rekao Zelenskom: „Ostaćemo sa vama na duge staze“.

Ali mogu li SAD zaista ispoštovati taj zavet, kako u kratkoročnoj borbi za finansiranje Ukrajine, tako i s obzirom na mogućnost da bivši predsednik Donald Tramp, koji je neprijateljski nastrojen prema Ukrajini i ima naklonost Putina, ima dobre šanse da se vrati u Belu kuću ako pobedi u nominaciji za kandidaturu republikanaca za izbore sledeće godine?

Ideja da će Vašington napustiti demokratsku, suverenu naciju koja se bori protiv invazije koju je planirao Kremlj nekada bi bila nezamisliva. Takav potez ne samo da bi razbio zapadnu odlučnost u Ukrajini; moglo bi poslati signal protivnicima poput Rusije i Kine da američke bezbednosne garancije saveznicima ne znače ništa drugde u svetu.

Ali promena u svetonazoru repuboikanaca – od njenih internacionalističkih korena ka izolacionističkom stavu „Amerika na prvom mestu“ koji favorizuje Tramp – promenila je pretpostavke o moći SAD.

Političke snage koje bi mogle da preoblikuju svet u Trampovom drugom mandatu već su u igri u Vašingtonu, posebno u Predstavničkom domu, i prete da transformišu spoljnu politiku SAD.

Pristalice nastavka pomoći Ukrajini upozoravaju da ih Putin posmatra. Republikanski senator Džim Riš iz Ajdaha, koji radi u odborima za obaveštajne poslove i spoljne poslove, rekao je prošlog meseca na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu da „Vladimir Putin, ima razloga da veruje da će pobediti u ovom ratu tako što će nas nadživeti“.

Riš je dodao: „Oni paze na svaku reč koja se izgovori u Sjedinjenim Državama, u Kanadi i našim drugim saveznicima, od neistomišljenika, a ne velike većine ljudi koji ovo podržavaju“.

Penzionisani general-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis ponovio je taj osećaj da Moskva prati svaki korak u američkom Kongresu.

„Veliki test volje je između Kremlja i zapadnih prestonica — Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona i drugih“, rekao je Hodžis na brifingu koji je prošle nedelje organizovao Spirit of America, neprofitna grupa koja radi zajedno sa vojnicima i diplomatama na promovišu vrednosti SAD.

Američka unutrašnja previranja ugrožavaju njeno globalno vođstvo

Iste političke snage koje su razjedinile i pretvorile Kongres u ćorsokak i koje podstiču mogućnost drugog Trampovog mandata, udružile su se da ugroze američko finansiranje ukrajinskog otpora.

Desničarski republikanci zahtevaju paket čvrstih promena imigracione politike na južnoj granici u zamenu za finansiranje Ukrajine koje su neprihvatljive za demokrate u Senatu.

I malo je toga zajedničkog ali i poverenja između Predstavničkog doma koji vode republikanci i Senata koji vode demokrate. Bajdenov rejting koji opada ograničava njegovu sposobnost da kontinuirano prodaje ogromnu pomoć Ukrajini dok američka javnosti postaje sve skeptičnija usred svakodnevnih borbi u SAD, uključujući i visoke cene hrane.

Neuspeh Ukrajine da svoju dugo obećanu kontraofanzivu pretvori u konkretne dobitke je, u međuvremenu, naveo skeptike u pogledu veće pomoći da se zapitaju da li se ona efikasno koristi i koliko dugo će rat trajati.

Putin, sa svojom visokom tolerancijom prema ogromnim ruskim žrtvama, izgleda spreman da vodi rat na iscrpljivanje kako bi iskrvario svog neprijatelja i da sačeka političke promene u SAD i Evropi.

Rusija i Ukrajina su u stvarnosti u ratu već više od jedne decenije – otkako je Putin 2014. anektirao Krim. Dok rat zapada u ćorsokak, ni Rusija ni Ukrajina nisu ni blizu pregovora o njegovom okončanju, s obzirom na da su ulozi za oboje toliko veliki u izbegavanju poraza.

Paket pomoći Ukrajini sada je upleten u najnerešivije političko pitanje SAD — imigraciji.

Bajden je zatražio 13,6 milijardi dolara za bezbednost na granici između SAD i Meksika, zajedno sa svojim zahtevima za pomoć Izraelu i Ukrajini, u pokušaju da olakša usvajanje mere, koja takođe uključuje 7,4 milijarde dolara za Tajvan.

Ali republikanci žele promene politike, kao i nova sredstva. Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer pojačaće pritisak na republikance u Senatu koji se zalažu za veću pomoć Ukrajini, ali su taoci protrampove baze.

On planira da ove nedelje iznese paket pomoći Ukrajine i Izraela na glasanje bez imigracionih mera.

„Nacionalna bezbednost Amerike je na kocki širom sveta, u Evropi, na Bliskom istoku, na Indo-Pacifiku, autokrate, diktatori vode rat protiv demokratije, protiv naših vrednosti, protiv našeg načina života“, kazao je njujorški demokrat.

Ali grupa republikanskih senatora koji inače podržavaju pomoć Ukrajini nagovestila je u ponedeljak da ne mogu napredovati bez imigracionih promena koje su povezane sa tom merom. Senator iz Teksasa Džon Kornin upozorio je, na primer, da „naša bezbednost ne može da bude na drugom mestu posle bezbednosti drugih zemalja širom sveta, naših saveznika, čak i onih poput Ukrajine i Izraela“.

I pre nego što bude poznat rezultat izbora u SAD 2024, jasno je da više ne postoje garancije da će milijarde SAD biti usmerevane ka Ukrajini koliko god rat traje.

Za sve to vreme u Moskvi, Putin gleda i čeka, zaključuje CNN.