U Poljskoj počeli parlamentarni izbori i referendum o migrantima

Vlast i opozicija ove izbore označavaju za sudbinske, najvažnije od pada komunista 1989. godine.

Izbori su počeli još juče u inostranstvu dugim redovima ispred poljskih ambasada i konzulata pošto se za glasanje prijavilo, rekordnih, više od 600.000 Poljaka u dijaspori od ukupno preko 29 miliona registrovanih birača i ankete predviđaju rekordnu izlaznost od preko 62 odsto.

Poljaci odlučuju da li će omogućiti konzervativcima Jaroslava Kačinjskog iz stranke Pravo i Pravda da ostvare svoju viziju „Budimpešte u Varšavi“, kako je pred izbore 2015. najavljivao Kačinjski i da po mađarskom modelu „promene zemlju tako da je više niko neće prepoznati“, kako obećava pred ove izbore.

Treća pobeda na parlamentarnim izborima omogućila bi ujedinjenoj desnici, Pravu i Pravdi i malom koalicionom partneru Suverena Poljska da dovrše reforme u medijima, institucijama, javnim preduzećima a pre svega u pravosuđu zbog kojih je Varšava godinama u oštrom sporu sa Evropskom unijom a zbog ugrožavanja pravne države zamrznuto joj je 36 milijardi evra iz Fonda obnove posle pandemije.

Opozicija na čelu sa liberalnom Građanskom koalicijom nekadašnjeg poljskog premijera i bivšeg predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska zbog toga je kao jednu od parola kampanje proglasila apel Poljacima, posebno mladima da izađu na glasanje jer ovo može biti poslednji put da njihov glas uopšte išta znači.

Izbori po proporcionalnom izbornom sistemu za donji dom, Sejm, i po većinskom za gornji dom, Senat, održavaju se posle neviđeno brutalne predizborne kampanje pune verbalnog a i fizičkog nasilja i lažnih vesti, koja je još produbila podele i strahove Poljaka a da ih mobiliše da glasaju protiv opozicije i Tuska koji je po rečima Kačinjskog „čisto zlo“ treba da posluži i referendum.

Pitanja su formulisana tako da bi i većina birača opozicije na njih odgovorila kako želi vladajuća stranka četiri puta ne. Ne tome da Poljsku preplave desetine hiljada migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka koje navodno EU želi namerno da pošalje u Poljsku, ne rušenju ograde na granici sa Belorusijom i Rusijom kojom poljske vlasti pokušavaju da blokiraju istočnu izbegličku trasu, ne rasprodaji javnih preduzeća strancima tako da Poljaci izgube kontrolu nad strateškim sektorom privrede i ne podizanju starosne granice za penzije na 67 godina.

Ulog na ovim izborima su i odnosi sa susedima, pošto je poljski državni vrh proglasio u kampanji za glavnog neprijatelja ne Rusiju već Nemačku a opoziciju i Tuska predstavlja kao puke marionete Brisela i Berlina.

Žrtvovani su i odnosi sa Ukrajinom i pomoć susedu u ratu u jurnjavi za glasovima simpatizera radikalnih nacionalista iz stranke Konfederacija čiji program je Poljska bez Jevreja, muslimanskih izbeglica i hitno obustavljanje svake pomoći Ukrajini i izbeglicama koje su spas od rata potražile u Poljskoj.

Uz strepnju da Poljsku čeka izborna pat pozicija, jer će o novoj vladi odlučiti rezultat manjih stranaka koje su potencijalni partner dve glavne, Prava i Pravde i Građanske koalicije, prate i strepnje da li će izbori biti fer, pošto je vlast prihvatila posmatrače iz OEBS-a i Saveta Evrope ali njih ne pušta često na svoje mitinge a odbila je da akredituje posmatrače iz nevladnih organizacija za ljudska prava.

Opoziciji se zato da prati i kontroliše izbore na samim biralištima prijavilo ove godine oko 100.000 volontera.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jašina juče je hitno smenjen zato što je medijima priznao da može da propadne dobar deo glasova iz dijaspore pošto neke izborne komisije na biralištima u inostranstvu tehnički neće biti u stanju da prebroje sve glasove u roku od 24 sata kako je neočekivano ove godina naredila Državna izborna komisija a ako ih ne prebroje oni propadaju.

Glavne poljske televizije objaviće večeras prognoze rezultata odmah nakon zatvaranja birališta u 21 sat, do jutra u ponedeljak i precizirane modele a zvanične rezultate Državna izborna komisija saopštiće u utorak.

Predsednik Poljske Andžej Duda već je najavio da neće dati mandat da sastavi vladu onome ko ima većinu u parlamentu, kako je običaj u zemljama Srednje Evrope, već partiji koja pojedinačno osvoji najveći procenat glasova, što je po svim anketama njegova stranka Pravo i Pravda.