U porastu bolesti kao posledica klimatskih promena: Ko je najugroženiji?

Odrasli imaju sve više astmu, a posebno su podložna deca. Između 10 i 35 odsto mladih Evropljana alergično je na polen neke trave, a u Hrvatskoj godišnje od astme oboli oko 12 hiljada ljudi, istakla je u intervjuu za Hinu Jordanka Jelena Ostojić, pulmolog sa Klinike za plućne bolesti, prenosi zagrebački N1.

Istovremeno, on izdvaja klimatske promene kao najvažniji faktor ugrožavanja zdravlja celokupne svetske populacije u 21. veku.

Zagađenje vazduha, naglašava ona, neraskidivo je povezano sa klimatskim promenama i izaziva više bolesti širom sveta nego voda, zemljište i štetni efekti na radnom mestu zajedno.

Istovremeno, ugroženi su ne samo najsiromašniji, već i stanovnici visokorazvijenih zemalja, o čemu svedoče letnje vrućine bez presedana, požari, poplave i grmljavine koje su pogodile i naše regione“, upozorila je ona.

Udišemo pet puta prljaviji vazduh od dozvoljenog

Osim što su klimatske promene nastupile naglo, jer na našim prostorima pamtimo sasvim drugačije zime i leta, ali i proleće i jesen, zabrinjavajuće je da one i dalje brzo napreduju.

Ostojić ističe da porast temperature u svim delovima Evrope premašuje svetski prosek, a verovatno će biti najizraženiji u zemljama Mediterana.

Iako se većina anketiranih građana nekoliko velikih evropskih gradova nedavno izjasnila za smelije mere očuvanja životne sredine, na primer za uvođenje zabrane korišćenja ličnih vozila jednom nedeljno (22. septembar ove godine je Svetski dan bez automobila), mere za očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha su suviše spore i nedovoljne, naglašavaju stručnjaci.

Evropsko respiratorno društvo stoga upozorava na dramatičnu razliku između trenutno važećeg evropskog standarda kvaliteta vazduha i onog koji je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). U EU je dozvoljena koncentracija suspendovanih čestica 25 mikrograma po metru kubnom (SZO dozvoljava samo pet mikrograma), a dozvoljena koncentracija azot-dioksida je četiri puta veća od one koju propisuje SZO.

Drugim rečima, udišemo vazduh koji je četiri do pet puta prljaviji od dozvoljenog.

Najosetljiviji su pacijenti sa hroničnim oboljenjima respiratornog sistema

Često se misli da će do zagađenja i klimatskih promena doći negde u dalekoj budućnosti, ali stručnjaci upozoravaju da one već danas pogađaju sve.

Najosetljiviji su pacijenti sa hroničnim oboljenjima respiratornog sistema. Učestalost hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) u kontinuitetu je u porastu, a danas se ova bolest, koja se donedavno smatrala isključivo zbog pušenja, nalazi u trećini slučajeva kod nepušača izloženih zagađenom vazduhu. HOBP je dugo bio treći najčešći uzrok smrti u svetu, koji pogađa svakog desetog stanovnika.

Saobraćaj motornih vozila odgovoran je za 70 odsto zagađenja i 40 odsto emisija gasova staklene bašte u Evropi, uključujući i Hrvatsku.

Bebe rođene danas od prvih šetnji u kolicima udišu zagađen vazduh koji ima najveću koncentraciju teških metala, kancerogena i drugih komponenti izduvnih gasova automobila, a isto važi i za kućne ljubimce u gradovima. Rekreativno trčanje u saobraćajnim gužvama je odavno zastarelo.

Polen u vazduhu izaziva jaču alergijsku reakciju

U poslednjih dvadesetak godina kalendar polena se menja sa ranijim početkom i dužim trajanjem cvetanja. Smanjenjem biodiverziteta, paralelno sa nestankom poljoprivrednog zemljišta, povećavaju se neiskorišćene površine sa korovom, a pojavljuju se i novi izvori alergena otporni na nove klimatske uslove.

Polen u zagađenom vazduhu izaziva jaču alergijsku reakciju, ambrozija duž autoputeva je jači alergen od one na poljima udaljenim od saobraćajnica. Poplavne oluje kakve smo doživeli ovog leta ostavljaju za sobom mesece povećane izloženosti buđi, čestim i jakim alergenima, a vlaga se često zadržava u vlažnim jesenjim i zimskim mesecima.

Jak vetar u prvih dvadesetak minuta zapljuskuje vazduh visokim koncentracijama dispergovanih alergena, najčešće polena i plesni, a zabeležen je i veliki porast poseta Hitnoj pomoći za decu i odrasle. Štaviše, pacijenti koji su ranije imali samo alergijski rinitis (zapaljenje nosa) mogu da dožive prvi, ponekad i teži, napad astme, upozorava Ostojić.

Rastuće globalne temperature menjaju kalendar polena

Meteorološka struka ima slične poglede na promene u kalendaru polena. Lidija Srnec, načelnica Odjeljenja za klimatsko modeliranje, praćenje klimatskih promjena i biometeorologiju DHMZ-a, upozorava da će porastom globalne temperature vazduha sezona polena pojedinih vrsta početi ranije i trajati duže.

Ranija istraživanja u kojima je Srnec učestvovala pokazala su da broj polenovih zrna zavisi od dnevnih temperatura vazduha, kada su one veće, veći je i broj polenovih zrna. U poređenju godišnjih koncentracija ambrozije u periodu 2002-2005, pokazalo se da je najsušnije i najtoplije 2003. godine zabeležen najveći broj polenovih zrna. Te godine najranije je počela sezona oprašivanja polenom ambrozije, već 28. juna, i trajala je do 20. oktobra.

Projekcije za populaciju osjetljivu na polen ambrozije u Hrvatskoj pokazuju da će sredinom 21. stoljeća 25-30 posto stanovništva kontinentalne Hrvatske obolijevati od osjetljivosti na ambroziju, dok će u periodu 1986-2005. taj udeo je bio 20-25 odsto. Takođe se očekuje da će povećane koncentracije biti prisutne već od jula do oktobra.

Opterećenje zdravstvenog sistema

Ovi rezultati ukazuju da će zdravstveni sistem biti dodatno opterećen zbog povećanja koncentracije ambrozije u vazduhu, kao i većeg procenta osetljive populacije. Jedno od rešenja je održavanje travnjaka i površina na kojima raste ambrozija. Ovo smanjuje rizik od izlaganja ljudi ovom veoma jakom alergenu.

Drugi način je da prilagodite svoj životni stil u vidu planiranja godišnjeg odmora, na primer u periodu kada ambrozija ima maksimalnu koncentraciju, odlaskom na lokacije gde ove korove nema.

Ostojić smatra da dugoročno rešenje problema nije u iskorenjivanju biljnih vrsta, već u zaustavljanju zagađenja i klimatskih promena.

Rešenje za klimatske promene, kaže, nije klimatizacija. Poziva ljude da energično i po cenu manje udobnosti biraju zdrave načine prevoza, organizuju pešačke zone, jedu iz lokalnih i održivih izvora, brinu o drveću i parkovima i izbegavaju kupovinu plastike.