“U poslednjih 20 godina nikada se nismo osećali slobodno kao ostatak Kosova”: Kosovski Albanci krive Beograd za nasilje

“Nije mi bila namera da budem slavna ličnost“, kaže on dok mu mobilni telefon zvoni. “Mislili smo da će se više ljudi kandidovati, a nismo mislili da možemo da pobedimo”.

Ovo nije lažna skromnost, piše Gardijan u svojoj reportaži. Zećiri je jedan od nekoliko stotina etničkih Albanaca u opštini Zubin Potok sa srpskom većinom, a njegova kandidatura na aprilskim izborima bila je simboličan gest. Ali kada je Srpska lista, stranka koju podržava Beograd i koja kontroliše veći deo javnog života u severnim opštinama sa srpskom većinom, odlučila da bojkotuje glasanje i naredila srpskim biračima da ga slede, Zećiri je bio “gurnut u oluju”.

Osvojio je 197 glasova, uz izlaznost od šest odsto, 17 više od svog jedinog protivkandidata, pa je prošle nedelje položio zakletvu. Albanski gradonačelnici su takođe položili zakletvu u tri druge severne opštine gde je odziv bio još manji.

Srbi koji su bojkotovali izbore, besni zbog mogućnosti da će njima vladati etnički Albanci, izašli su na ulice nakon što je premijer Aljbin Kurti naredio novim gradonačelnicima da zauzmu svoje funkcije. Tenzije su bile toliko visoke da su specijalne jedinice policije morale da ih sprovode do njihovih kancelarija.

U ponedeljak su mirovne snage NATO-a, zabrinute da bi sukobi mogli eskalirati, poslali trupe u zgrade gradskih opština. Sačekali su ih demonstranti među kojima su bili maskirani ljudi sa oružjem i eksplozivom. Simbol “Z” koji je sada sinonim za rusku invaziju na Ukrajinu takođe je iscrtan preko vozila. Trideset vojnika NATO-a je povređeno.

Nasilje je uznemirilo SAD, najvažnijeg međunarodnog saveznika Kosova. Vašington je zamerio Kurtiju što je naredio gradonačelnicima da uđu u njihove kancelarije i pozvao na deeskalaciju. Da naglasi poruku, američki ambasador Džef Hovenijer saopštio je da je Kosovo isključeno sa zajedničke vojne vežbe i da su bilateralni odnosi narušeni.

Analitičari su iznenađeni ovakvom reakcijom. “Nije kosovska policija ili vlada povredila desetine mirovnih snaga NATO-a. To su bile naoružane srpske grupe“, rekao je Tobi Vogel, analitičar regionalne politike iz Brisela.

SAD i njihovi saveznici zaboravljaju kada su ranije rekli da su izbori u skladu sa zakonima zemlje, dodao je on. “Kada se to dogodilo, mislim da Kurti zaista nije imao mnogo izbora osim da prisili ove gradonačelnike da sednu u kancelarije”.

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008, deceniju nakon kampanje etničkog čišćenja predsednika Srbije Slobodana Miloševića protiv većinskog albanskog stanovništva. To je kulminiralo u ratu 1998-1999, koji je na kraju okončan NATO kampanjom bombardovanja.

Većina zapadnih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i SAD, priznaju suverenitet Kosova, ali li i Srbija i njeni saveznici Rusija i Kina. Srbi su manjina na Kosovu, sa oko pet odsto stanovništva, i oni su većina u četiri severne opštine.

Zećiri, lokalni politički aktivista koji se već jednom kandidovao za gradonačelnika, izbegao je najgore nemire ignorisanjem naredbe Kurtija, koji vodi drugu političku stranku, da preuzme funkciju u opštini Zubin Potok. Umesto toga, smestio se u Čabru, albanskom selu gde nije bilo protesta.

Kao i mnogi na Kosovu, on veruje da su neki demonstranti povezani sa organizovanim kriminalom. “Bila je to prilično stresna nedelja“, rekao je on.

Novinari na terenu izvestili su o mnogim napadima, pretnjama i zastrašivanju, što je sugerisalo više od spontane pobune.

U Čabru, 62-godišnji Ešref Ferizi je u velikoj meri pozdravio novi pristup, uprkos nasilju. On se nadao da će to olakšati život na severu Kosova, koji je od rata u zastoju, pod de fakto kontrolom Beograda.

“Živimo sa ogromnom nesigurnošću, u stalnom stresu zbog toga šta će se dogoditi“, rekao je Ferizi. „U ovih poslednjih 20 godina, nikada se nismo osećali slobodno kao ostatak Kosova”.

Prošlog novembra, Srbisu napustili javne institucije u znak protesta protiv novih pravila koja zahtevaju da sva vozila imaju kosovske tablice. Za mnoge je korišćenje tablica izdatih u Prištini jednako priznavanju nezavisnosti Kosova.

Kurti, koji je preuzeo vlast na izborima 2021. obećavši čvrstu borbu protiv korupcije sa rekordnih 50 odsto osvojenih glasova, sproveo je pravila o registarskim tablicama. Ključni deo njegove reformske agende uključivao je stav “reciprociteta” prema Srbiji, posle više od decenije pokušaja da se normalizuju odnosi pod okriljem EU.

Vogel takođe veruje da, iako je bilo iskrenog izraza besa lokalnih Srba zbog mogućnosti da njima upravljaju albanski gradonačelnici za koje nisu glasali, jasno je da je barem deo prošlonedeljnog nasilja organizovan i dirikovan sa strane.

“Ništa se zaista ne dešava u opštinama sa srpskom većinom bez odobrenja ili uputstva Beograda“, rekao je on.

„To ne znači da je sve što se dešavalo tokom demonstracija… direktno naredio Beograd. Ali nijednoj istinskoj lokalnoj političkoj snazi neće biti dozvoljeno da se pojavi osim ako nije u potpunosti usklađena.”

Nakon dodatnog pritiska evropskih i američkih lidera, Kurti je nagovestio da je otvoren za održavanje novih lokalnih izbora u opštinama na Severu, ali on insistira da se mora “pod hitno da okončati nasilje huligana koje sponzoriše Beograd“.

Za sada, plavo-žuta zastava Kosova se prvi put vijori iznad glavne zgrade opštine Zubin Potok. Iako ju je lako promašiti jer srpska trobojka krasi skoro sve druge bandere i balkone oko centralnog gradskog trga.