„U Rafi sam video groblja puna dece. Nezamislivo je da gore tek dolazi“: Portparol Unicef-a u tekstu za Gardijan

Tokom tri posete odeljenju intenzivne nege Evropske bolnice u Rafi, u Gazi, video sam više dece u istom krevetu. Svaki koji je stigao nakon što je bomba probila njihov dom. Svaki od njih umire uprkos ogromnim naporima lekara, piše za Gardijan Džejms Elder, portparol UNICEF-a.

Pre samo nekoliko nedelja svet je osuđivao ubistvo sedam humanitarnih radnika u konvoju za Svetsku centralnu kuhinju.

Bila je to još jedna mračna prekretnica za Gazu. Nedelju dana kasnije, udareno je vozilo Unicefa, ponovo kada je pokušavao da dođe do onih kojima je najpotrebnija. Ove nedelje u daljim vazdušnim napadima u Rafi ubijeno je više civila odraslih i dece.

Ali ovo je Gaza, gde gnev zbog napada bledi sa svakom novom tragedijom.

Od nadolazeće gladi do rastućeg broja mrtvih, najnoviji strah je ofanziva u Rafi u južnoj Gazi.

Može li biti gore? Uvek se tako čini. Prošlo je šest meseci i ovaj rat ruši neke od najmračnijih rekorda čovečanstva: izveštaji govore da je više od 14.000 dece ubijeno.

Ali nema usporavanja u tempu ili žestini borbi. Ako ništa drugo, stvari se pogoršavaju: sa jasnim obećanjima – pretnjama – da će se ova zastrašujuća putanja nastaviti.

Rafa će implodirati ako bude vojno gađana jer se tamo već nalazi više od 1,4 miliona civila, koji su u teškim uslovima. Većini su kuće oštećene ili uništene. Svima je uništena sposobnost suočavanja. U Gazi jednostavno više nema kuda.

Očajnički nedostaje voda, ne samo za piće već i za sanitarne uslove. U Rafi postoji otprilike jedan toalet na svakih 850 ljudi.

Četiri puta gora situacija za tuširanje. To jest, oko jedan tuš na svakih 3.500 ljudi. Pokušajte da zamislite da kao tinejdžerka, ili starac, ili trudna žena čekate u redu ceo dan samo da biste se istuširali.

A vojna ofanziva u Rafi biće katastrofalna jer je to grad dece – njih oko 600.000.

U Rafi se nalazi sadašnja najveća preostala bolnica u Gazi – Evropska bolnica – koja je tako nazvana u čast Evropskoj uniji koja je platila njenu izgradnju.

Kada sam je posetio u aprilu, dečiji hirurg, dr Gaben, bio je pogrbljen nad još jednim dečakom, Mahmudom.

How Palestinian children prepare for Israel’s invasion of Rafah, the last “safe zone” in the besieged Gaza Strip.

Watch #AJCloseUp‘s latest film, No Refuge for Rafah’s Children ⤵️ pic.twitter.com/0vgcy1tYdi

— Al Jazeera English (@AJEnglish) April 25, 2024

Imao je ogromnu povredu glave od bombe koja je pogodila njegovu porodičnu kuću. „Šta je uradio ovaj mali dečak?“ pitao se doktor, a u oku mu se nakupilo suza.

Dr Ghaben je imao 30 sati u svojoj smeni od 36 sati. Plašio se da će Mahmud biti mrtav pre nego što se vrati u sledeću smenu. Bio je u pravu.

Ovo je jedna od mnogih priča iz Evropske bolnice, gde desetine hiljada civila očajnički traže utočište.

Zašto je evropska bolnica danas važnija nego ikada ranije? Zato što je zdravstveni sistem u Gazi sistematski uništavan. Danas funkcioniše 10 od 36 bolnica u Gazi; a svaka od njih samo delimično funkcioniše.

I tako, u vreme kada je deci Gaze potrebna medicinska nega kao nikada ranije, nikada nije bilo manje dostupna.

Unicef je 31. oktobra Gazu nazvao grobljem za decu. Prošlog meseca sam video kako se grade nova groblja u Rafi. I ispunjena su.

Svaki dan rat donosi sve nasilniju smrt i razaranja. U mojih 20 godina provedenih u Ujedinjenim nacijama, nikada nisam video takvo razaranje koje sam video u gradovima u Pojasu Gaze Kan Junisu i Gaza Sitiju. A sada nam je rečeno da očekujemo isto kroz upad u Rafu.

Nakon što su čuli za odluku Saveta bezbednosti UN da donese rezoluciju kojom se zahteva hitan prekid vatre (pre više od mesec dana), nada je ispunila lica onih u Rafi.

Jedna majka mi je rekla: „Ovo je možda prva noć u mesecima da mogu obećati svojoj ćerki da neće biti ubijena ove večeri“. Ali bili su potrebni samo sati da se ta nada uništi bombama.

Gazi je potreban hitan i dugotrajan humanitarni prekid vatre. Koliko smo puta to rekli – zaista, zalagali se za to? I moramo da vidimo oslobađanje svih talaca, bezbedan i neograničen pristup humanitarnoj pomoći i više prelaza za tu pomoć.

Ljudi u Gazi su zapanjeni što se užasi nastavljaju. Na severu teritorije, blizu mesta gde je vozilo Unicefa bilo pod vatrom prošlog meseca, jedna žena me uhvatila za ruku i molila, iznova i iznova, da svet pošalje hranu, vodu i lekove.

Nikada neću zaboraviti kako sam, dok sam osećao njen stisak, pokušavao da objasnim da pokušavamo, a ona je nastavila da govori. Zašto? Zato što je pretpostavila da svet ne zna šta se dešava u Gazi. Jer da je svet znao, kako bi to mogli dozvoliti?

Kako, zaista.

Svet je svakako upozoren na Rafu. Ostaje da se vidi koliko očiju ostaje, ili je prinuđeno, da se zatvori.