U ruke poljskih farmera otišlo oko 35 milijardi evra

Uprkos tome, od te države može mnogo da se nauči, naročito kad je reč o iskustvima u korišćenju EU fondova – u poljoprivredi pre svega. Jer upravo je Poljska, za 13 godina koliko je članica EU, uspela da iz evropskih fondova, direktno u ruke farmera, plasira 35 milijardi evra! Podaci govore da se u Poljskoj obrađuje oko 14 miliona hektara (u Srbiji oko tri miliona), pri čemu poljoprivrednici dobijaju 250 evra po hektaru obradive površine. Osim te, reklo bi se direktne, podrške novac je iz evropskih fondova stizao i za kupovinu mašina i opreme, kao i za druge investicije. S druge strane, porez koji poljoprivrednici plaćaju je simboličan, dok su potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Te obaveze izmiruje država. U to kako Poljaci koriste sredstva iz evropskih fondova mogli su da se uvere i učesnici programa studijskog putovanja koji su posetili Poljsku. Delegacija Srbije, u kojoj su bili predstavnici Ministarstva poljoprivrede, regionalnih razvojnih agencija, kao i Stalne konferencije gradova i opština, sastala se sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i Ministarstva za razvoj Poljske. Bila je to i prilika da se vide primeri dobre prakse u oblasti poljoprivrede i malih i srednjih preduzeća koje u Poljskoj finansira Vlada Švajcarske.

– Sada, iz ove perspektive posmatrano, zvuči smešno, ali činjenica je da su 2004. godine najveći protivnici pridruživanja Evropskoj uniji bili upravo farmeri, koji su se bojali da će im farme sa zapada preoteti posao. Ali, desilo se suprotno. Danas naši farmeri prodaju mnogo više hrane na tržištu EU nego što mi uvozimo. Izvoz hrane postao je jedan od pokretača poljske ekonomije, i to stvarno niko nije očekivao. Ipak, pošteno je reći da bez Ukrajinaca poljska poljoprivreda ne bi funkcionisala tako dobro. Isto kao ni nemački agrar bez Poljaka. Problem je u velikom odlivu radno sposobnog stanovništva, koje iz Poljske odlazi u zapadne zemlje, a zamenjuje ih radna snaga, uglavnom iz Belorusije, Ukrajine – kaže Januz Sepiot, bivši načelnik Malopoljske regije i predstavnik u poljskom parlamentu.

Poljska je jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu, a na drugom mestu je proizvodnja maline. Kako bi svojim poljoprivrednicima obezbedili što više novca iz EU fondova poljska država ih je savetovala da se grupe srodnih proizvođača udružuju. „Državna uprava je formirala i Agenciju za modernizaciju poljoprivrede, ali su nam dragocenu pomoć pružili i stručnjaci iz Španije“, priča Sepiot. Na pitanje šta je ključno u korišćenju EU fondova, poljski zvaničnici imaju jedinstven odgovor: „Pregovarajte samo onako kako vama odgovara, nikako drugačije“.

– Provereni recept je i davanje saveta, ali veoma važna karika u tom lancu je uprava zadužena za usklađivanje dokumenata sa regulativom EU. Pre 17 godina Poljska je bila u istoj situaciji kao Srbija danas. Naš savet je da što više koristite pretpristupne IPA fondove. Mi smo, zahvaljujući sredstvima iz tih fondova uspeli da realizujemo veliki broj projekata – ističe zamenik ministra poljoprivrede Rišard Zarucki i dodaje da je saradnja u oblasti poljoprivrede znatno ispod realnih potencijala.

Zarucki podseća da Poljska ima Strategiju odgovornog razvoja do 2020 godine, sa akcentom na razvoj ruralnog područja. Kako kaže cilj je da poljoprivredna proizvodnja bude isplativa, ali i da se kvalitet života i ekološki standardi podignu na viši nivo „jer na tome EU insistira“. Kao treću važnu tačku Zarucki izdvaja stvaranje novih radnih mesta koja nisu vezana za poljoprivredu, ali su u ruralnim područjima.

U Srbiji bi prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj poljoprivrede trebalo da bude dostupna krajem novembra. Reč je o iznosu od 175 miliona evra, a prvi javni poziv trebalo bi da bude raspisan do kraja godine, dok bi isplata startovala početkom 2018. godine. Zoran Janjatović, pomoćnik ministra poljoprivrede, očekuje da će Srbija moći da koristi sredstva za mere jedan i tri. To su su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, meso, mleko, voće i povrće, nabavka opreme i kapaciteta, kao i u preradu poljoprivrednih proizvoda. „Već kasnimo. Oko 15 miliona bi trebalo da isplatimo do kraja 2018. godine. U protivnom, ostaćemo bez tih sredstava“, objašnjava Janjatović.

Poljski recept regionalnog razvoja

Poljska je podeljena na 16 regiona (vojvodstava), a sredstva koja država dobija od EU dele se na ona koja idu u državnu kasu i ona koja se usmeravaju vojvodstvima i namenjena su regionalnom razvoju. Jedan od prvih reformskih poteza demokratski izabrane vlade (1989. godine), bila je reforma lokalne uprave. Stvorene su snažne opštine, sa sopstvenim budžetima i precizno utvrđenom odgovornošću. Posle osam godina stvoreni su srezovi – teritorije od 100.000 do 150.000 ljudi.

Koncept prostornog povezivanja u Srbiji

Kroz projekat NIRAS, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstvo privrede, uz podršku Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju (SDC), radi na jačanju ruralno-regionalnih partnerstva zasnovanih na konceptu prostornog povezivanja. Ukupna vrednost projekta je 3,7 miliona franaka, od čega je nešto više od 1,6 miliona franaka namenjeno finansiranju tih aktivnosti. „U ovoj fazi naša pažnja je usmerena na Sremski, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug. Podstičemo partnerstva javnog, privatnog i civilnog sektora, a krajnji cilj je realizacija projekata značajnih za razvoj okruga, koje će finansirati švajcarska vlada. Tako, recimo, Mačva i Srem rade na projektima turizma i obnovljivih izvora energije, dok su Kolubarski i Šumadijski okrug više zainteresovani za preradu voća i promociju vinarstva“, kaže Branislav Milić, stručnjak za ruralni razvoj u projektu NIRAS.